Ovde će pasti preko pola metra snega, deda Radosav je spreman: "Ima pasulja, sira, kajmaka i suvog mesa"

Zime u planinskim selima pod Murtenicom na Zlatiboru oduvek su bile oštre i duge, gorštaci su ih dočekivali spremno sa zalihama hrane do proleća i punih drvljanika, a poslednjih nekoliko godina i to se promenilo, zime su bile znatno blaže sa manje snega, pa su se i gorštaci odvikli od onih nekadašnjih. Pred najavu obilnih snežnih padavina i naša reporterska ekipa uputila se u ova surova sela.

U novembru su ove godine prve pahulje zavejale sela u ovom delu Zlatiborskog okruga, i do ovih dana sneg se nekoliko puta formirao i otapao se, i sada ga ima, negde i do 20 centimetara, a sudeći po najavi meteorologa napadaće još toliko, a negde i više.

Preporučujemo

U Beloj Reci pod Murtenicom, kažu, za zimu se pripremili još pre Mitrovdana, kupili dovoljno namernica za hranu tokom zime, ali i žita za stoku, i drva su pripremili, mada u šali kažu, u šumi i žive pa im ogrev nikad nije ni pretstavljao problem. Šumovit je ovo kraj, pa skoro svaki domaćin ima svoj zabran u planini.

- Spremno smo dočekali zimu, imamo svega, drva su najvažnija tokom zime, a hrane u selu uvek ima, i krompira, pasulja, sira, kajmaka i suvog mesa, ne brinemo se, mora sneg padati, oduvek je tako bilo - kaže nam Radosav Milojević, meštanin Bele Reke.

Zimu u selu smatraju svojim godišnjim odmorom, jer je to jedini period godine kada seljaci mogu da se odmore i odahnu od teških fizičkih poslova. Svakodnevne obaveze ne izostaju ni zimi, među kojima je namirivanje stoke po nekoliko puta dnevno.

- Pet puta na dan idem štali, položim sena kravama i ovcama, krave muzemo ujutru i uveče, a sad je i vreme kad se jagnje ovce, ima posla na pretek. Najvažnije je da imamo sena i žita, oduvek mi to pripremimo na vreme - kaže Milivoje Ilić iz sela Negbina. Veliki sneg i poledica najteže padaju starijim meštanima sela, bore se koliko mogu, ali ističu da je teško. Za njih je najvažnije da su im drva blizu kuće, jer je sve manje i mlađih koji bi im pomogli. Pričali smo sa njima i željni su bili razgovora. - Surov je ovo kraj, zima, nameti, naroda malo, ponekad jedva prtinu napravim do drvljanika. Dok sam bio mlađi bilo je lakše, a sad kad su godine pritisle, Boga mi tesko, sam živim, ali oduvek se znalo da se bez drva i brašna zima ne sme čekati - rekao je Lacan Ilić (91), nekadašnji čobanin sa Murtenice.

Jesenje sunce ovi planinci iskoristili su da iscepaju trupine koje su ostale oko drvljanika da ne bi zapale pod sneg. Cepanice su kao nekad složene u plast i uz drvene objekte oko kuće da ih isusi vetar pre nego što dođu do „smederevca“, pa je sada pravo vreme za njih.

Osim hrane i drva, rekli su pod Murtenicom, veoma je važno imati vunene čarape, džempere, prsluke, a za njih su tokom zimskih meseci zadužene planinke - iglom i pletivom od hladnoće štite ukućane. - Zima je vreme kada se najviše koristi vuna, plete se, prede...Tokom leta se nema vremena za to, puno je drugog posla na imanju, ali kada je sneg sve smo žene pletilje. Dobra je vuna, zdrava, topla, svi vole odevne predmete od vune, pa i najmlađi. Kud mi zimi kad su mrazevi pa moramo štali bez vunenih čarapa i rukavica - kažu planinke pod Murtenicom.

Teške su zime, ali su planinci na njih navikli. Nezgodno je, kažu, kad mećava zaveje puteve, vetar i težak sneg pokidaju žice na elektromreži, pa danima budu u mraku, ali im to ništa nije neobično, pa je i to jedini razlog kada kažu da rado ne priželjkuju zimu i sneg.

(Telegraf.rs)