Miloš u danima svinjokolja zna kakva nas zima čeka: On pomoću ovog organa zna da predvidi vremenske prilike

Sezona svinjokolja završava se ovih dana, a ovaj deo tradicije u zlatiborskom kraju ima i meteorološki smisao, a kasapin Miloš otkrio nam je staru, već zaboravljenu metodu za prognoziranje vremena. U selima smeštenim na obroncima Murtenice, Zlatara i Zlatibora, gorštaci najviše veruju vremenskoj prognozi koju sami pročitaju u poznu jesen, baš kada je vreme posečenja, jer se na svinjskoj slezeni, kažu, može najbolje videti kakva će biti predstojeća zima.

Po priči gorštaka sa padina Murtenice gleda se širina slezene od početka do kraja, prvi kraj predstavlja početak, dok drugi kraj zime. Ukoliko dođe do promene širine slezene, menja se i vreme. Kada je na prvom kraju tanka, znači da je blaga zima, ali idući prema kraju, ako se širi, onda će zima biti jača i oštrija.

Preporučujemo

Svinjske daće, kako ih svuda u Srbiji zovu, počinju posle Dimitrovdana i traju do prvih ozbiljnijih snegova. U njihovo vreme otvara se posao kasapima, a dan kada se kolju svinje je veoma važan u seoskim domaćinstvima. U raniji pod kojom se loži vatra, topi se mast i očekuju čvarci, dok se na žaru peku prvi komadi svežeg mesa...

Meštanin Donje Bele Reke kod Nove Varoši, Miloš Duković, jedan je od retkih koji zna da pročita sta je ispisano na slezeni "godišnjaka".

- Vekovima unazad ovako se u jesen tumačilo kakva će zima biti, bile su tada jake zime, veliki snegovi, trajali dugo, pa je planincima značilo na vreme da znaju šta ih čeka, ipak za zimu u planini treba se pripremiti na vreme. Još u to vreme nije bilo televizije, interneta, kao danas da na svakom koraku pišu kakvo će vreme biti, pa im je slezena, prenosili su na potomke, bila najpreciznija - kaže Miloš.

Najbolja metoda kod slezine je, objašnjava nam, kada se iseče na šest jednakih delova, jer zima u ovom kraju traje šest meseci, pa na delu gde je slezena najdeblja znači da će u tom mesecu biti velikih mrazeva, a na delu gde je najšira, biće najviše snežnih padavina. Za predstojeću zimu, kaže, biće umerena i jednaka od početka do kraja, a uglavnom blaga.

- Svinjske slezene menjaju svoj oblik svake godine u zavisnosti od ispisanih vremenskih prilika, i retko se kad desilo da sam pogrešio prognozu po ovoj starinskoj metodi. Mnogi za nju ne znaju, pa se trudim kako bih je sačuvao i preneo na one koje zanima - priča Duković. I majstora za ovaj posao, kažu u ovom kraju, poslednjih godina je sve teže naći, a oni koji rade uglavnom su zauzeti skoro svaki dan u ovom periodu godine, osim kada je neki praznik, a gotovo da nema domaćinstva gde se ne gaje svinje za zimu. - Od petnaeste godine sam se naučio ovom zanatu, pa evo i sada imam pune ruke posla, zovu me u pomoć iz svih sela u okolini. Iako ne živim od ovoga, svaki dinar pred zimu mi dobrodođe. Posao je kao i svaki drugi, treba snage, znanja i rutine. Svaki detalj je važan i potrebno je uraditi sve kako treba - ističe Miloš.

Svinjokolj u ovom kraju izbegavaju u vreme mladih dana, kada je mlad mesec, jer se veruje da meso zna da se slabo osuši i propadne, a mast užegne, pa iz tog razloga sa posečenjem počinju po isteku mladine. Tradicionalni je ovo običaj u srpskom narodu, pa se oduvek veče nakon svinjokolja celo selo okupljalo kod domaćina na večeru, uz sveže čvarke i rakiju, zaključuju, najbolje se i sa merakom može tumačiti vremenska prognoza za zimu koja je već počela.

(Telegraf.rs)