Neurolog sa VMA otkriva koje signale telo šalje ako vam preti moždani udar! Na ove simptome obratite pažnju

Utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, pogotovo ako je zahvaćena jedna strana tela, neki su od simptoma moždanog udara. Pored navedenih, javlja se i poremećaj govora kada dolazi do otežanog i nerazumljivog izgovaranja reči, ili potpune nemogućnosti  govora.

Potpukovnik dr Boban Labović, specijalista neurologije sa Vojnomedicinske akademije (VMA) u razgovoru za Telegraf.rs objašnjava, kada se javlja moždani udar, koji su još simptomi karakteristični i koje su mere prevencije.

Preporučujemo

Kada su simptomi u pitanju, dr Labović dodaje da se javlja i zamagljenje vida, glavobolja i još niz poteškoća koje mogu biti alarm.

- Javlja se naglo zamagljenje ili gubitak vida naročito na jednom oku ili u polovini vidnog polja, naglo nastala jaka glavobolja praćena povraćanjem i/ili bez povraćanja bez jasnog uzroka, gubitak ravnoteže-nestabilnost i/ili koordinacija mogu biti samostalni li povezani s drugim simptomima. Omaglice ili vrtoglavice, nesigurnost i zanašanje pri hodu, iznenadni padovi povezani s drugim simptomima, dodaje kaže za Telegraf.rs dr Labović.

Kako dodaje, postoje i upozoravajući znaci.

- Kako ih mi neurolozi nazivamo, postoje i upozoravajući znaci pre moždanog udara. "Upozoravajući znaci" su prolazni simptomi koji odgovaraju simptomima moždanog udara, ali su znatno kraćeg trajanja i u potpunosti se povuku nakon kraćeg vremena (simptomi traju do jednog sata), a nazivaju se tranzitornim ishemijskim atacima (TIA). Pacijent sa upozoravajućim znacima ili prolaznim simptomima moždanog udara, zahteva hitnu neodložnu detaljnu neurološku obradu, objašnjava neurolog.

Kada se javlja moždani udar i zašto

Moždani udar treći je uzrok smrtnosti u zemljama zapadne Europe, prvi uzrok invaliditeta u svetu i kod nas, ujedno i vodeći uzrok demencije. Kako ističe dr Labović, moždani udar nije samo medicinski, nego i veliki socioekonomski problem.

-Moždani udar označava naglo nastali neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem cerebralne cirkulacije. Poremećaj cirkulacije dovodi do nedovoljnog snadbevanja određenih delova mozga kiseonikom i hranjivim materijama, koje uzrokukuje oštećenje i odumiranje nervnih ćelija u delovima mozga koje snadbeva oštećen krvni sud što ima za posledicu oštećenje onih funkcija kojima ti dijelovi mozga upravljaju. Očekuje se da učestalost obolijevanja od moždanog udara bude u porastu, pa se očekuje prava "epidemija" obolijevanja od moždanog udara u godinama koje dolaze, pojašnjava neurolog za Telegraf.rs.

Moždani udar može biti ishemijski (uzrokovan ugruškom- trombom koji začepi arteriju i onemogući protok krvi kroz krvni sud) ili hemoragijski (uzrokovan rupturom – pucanjem krvnog suda i prodiranjem krvi u okolno tkivo).

- Oko 85 odsto moždanih udara su ishemijski koji mogu biti posljedica tromboze (stvaranje ugruška-tromba u oštećenoj arteriji) ili embolije (otkidanje komadića ugruška koji je nastao na drugom mestu a krvnom strujom doputuje i začepi moždanu arteriju). Oko 15 odsto moždanih udara su hemoragijski: intracerebralni hematom nastaje kada se krv iz krvnog suda izlije u okolno tkivo mozga, a subarahnoidalno krvarenje nastaje kada se krv izlije u likvorske prostore oko mozga, dodaje dr Labović.

Šta je uzrok i ko je riziku

Najčešći uzrok oštećenja krvnih sudova u mozgu koja dovode do moždnog udara je ateroskleroza.

- Ateroskleroza je bolest koja dovodi do stvaranja naslaga masnoća, vezivnog tkiva, ugrušaka, kalcijuma i drugih materija u lumeni krvnog suda što uzrokuje sužavanje, redukciju lumena krvnog suda sto dovodi do slabije cirkulacije u izmenjenom krvnom sudu mozga. Rizična grupa su pacijenti starije životne dobi kao najčešći factor rizika, zatim pol i genetsko nasljeđe na koje ne možemo uticati, ali na zloupotrebu cigareta ,konzumiranje alkohola, nezdravu ishranu, stres, fizička neaktivnost gojaznost mozemo uticati, pojašnava dr Boban Labović.

Prema rečima neurologa, sa starenjem raste učestalost obolijevanja od moždanog udara. Međutim, u poslednje vreme snižava se starosna dob bolesnika koji zadobiju moždani udar: čak 46% moždanih udara nastaje u najproduktivnijoj životnoj dobi, tj. između 45. i 59. godine života.

- Neke bolesti predstavljaju faktor rizika za nastanak moždanog udara na koje možemo uticati kao što su: povišen krvni pritisak –hipertenzija, srčane bolesti, poremećaji ritma srčanog rada (najčešće atrijalna fibrilacija), šećerna bolest, hiperlipoproteinemija, poremećaji koagulacije, ističe dr Labović.

Prevencija moždanog udara

Ono što je važno naglasiti, dodaje dr Labović, moguća je prevencija moždanog udara i ona se deli na primarni i sekundarnu. Primarna prevencija, podrazumeva sprečavanje da do moždanog udara uopšte i dođe. Sekundarna prevencija, kada se ulazu napori na sprečavanje sledećeg moždanog udara. Procena je da u sadašnjim uslovima može da se spreči i do 80% moždanih udara.

Osnova primarne prevencije je borba protiv faktora rizika za nastanak moždanog udara, od kojih su neki nelečivi:

– životno doba (što je veći broj godina života rizik je veći)

– pol (muškarci češće oboljevaju dok je smrtnost kod žena veća)

– rasa (pripadnici crne rase imaju veću učestalost od bele rase)

– genetski (nasledni) faktori

Drugi faktori rizika za nastanak moždanog udara su lečivi, kao što su:

– povišen krvni pritisak (triput veći rizik)

– šećerna bolest i skriveni šećer (intolerancija na glukozu)

– povišenje holesterola i triglicerida

– poremećaji srčanog ritma, dilatativna kardiomiopatija, veštački zalisci

– pušenje

– zloupotreba alkohola

– hiperhomocisteinemija

– upotreba oralnih kontraceptiva

– senoza karotidnih arterija

– gojaznost

– fizička neaktivnost

– neadekvatna ishrana

– stres

– poremećaji koagulacije krvi i drugo

- Za prevenciju neophodno je konsultovati neurologa. Od velike važnosti, kako za primarnu tako i za sekundarnu prevenciju je zdrav stil života kao i redovne lekarske kontrole i primena adekvatne terapije. Veoma je važno da se bolesnici precizno pridržavaju upustva lekara u pogledu lečenja navedenih bolesti i redovnom uzimaju propisane terapije jer se adekvatnom kontrolom bolesti koje su faktori rizika za nastanak moždanog udara može u značajnoj mjri smanjiti mogućnost nastanka moždanog udara, objasnio je neurolog.

(Telegraf.rs)