Poginuo na Svetog Nikolu na 66 borbenom zadatku: Rodno mesto nikada nije zaboravilo svog najvećeg sina

Svako ko je prošao putem Bačka Palanka - Bač, sigurno je u centru Tovariševa primetio borbeni avion, pitajući se, zašto se on nalazi baš tu. Reč je o spomen-obeležju vojnom pilotu, majoru i komandiru Prve vazduhoplovne eskadrile NOVJ, Mileti Protiću, koji je poginuo na današnji dan pre 80 godina na svom 66 borbenom zadatku. Zahvaljujući odlučnosti, znanju i disciplini mladi srpski avijatičar brzo je stekao veliko poštovanje britanskih saveznika tokom borbi protiv nacista u severnoj Africi. Meštani Tovariševa ponosno čuvaju uspomenu na jednog od najvećih sinova koji je dao život za slobodu otadžbine, prenosi Radio-televizija Vojvodine.

Pre tačno 111 godina u imućnoj i vrednoj zemljoradničkoj porodici Stanka Protića iz Tovariševa, uglednog narodnog poslanika nakon Velikog rata, 21. juna 1913. rodio se sin Mileta. Iako su Protići polagali veliku pažnju na školovanje i obrazovanje svoje petoro dece, niko nije mogao ni da sluti da će Miletino ime večno ostati upamćeno u istoriji jugoslovenskog i sprskog ratnog vazduhoplovstva.

Preporučujemo

"Ja pripadam porodici Protić po ženskoj liniji. Mileta Protić je negde stric mojoj baki, odnosno mom pradedi brat od strica. Tako smo vezani rodbinski. Ono što je veoma bitno za reći jeste da Tovarišani jesu ponosni na Miletu i jesu počastvovani što je Mileta iz Tovariševa. Ono što bih ja mogla da kažem kao član porodice da nam je Miletin put bio nekako podstrek da se svi obrazujemo i da negde činimo neka napredna i dobra dela za našu zajednicu prvo u Tovariševu i ono što je jako bitno za reći jeste da nijedan član porodice nije zaboravio odakle je potekao da se uvek sećaju Tovariševa kao što se i Mileta sećao", kazala je Nataša Nedeljkov, master istorije i dalja potomkinja Protića.

Po završetku četvorogodišnje škole u rodnom mestu, Mileta upisuje Građansku školu u obližnjoj Bačkoj Palanci, potom i gimnaziju u Somboru gde je uspešno maturirao. I baš u to vreme dolazi do prekretnice u životu mladog Protića koji se leta 1931. godine predano posvetio pripremi za prijemni ispit i budući oficirski poziv.

"I tada počinje da se sprema za Vojno-pomorsku akademiju u Dubrovniku koju je uspešno upisao i koju završava 1934. godine i kao pitomac sa veoma dobrim uspehom tačnije odličnim, on je dobio jedan poklon da na brodu Dubpovnik prati kralja Aleksandra na njegov put u Marsej, gde znamo da je kralj 9. oktobra 1934. poginuo....", dodala je ona.

Na užarenom saharskom pesku počela je Miletina karijera

"U početku nije bio pilot nego se obučavao za rad na brodovima, ali su ga hidroplani privukli, i počeo je tu obuku, posle završtetka te škole, počeo je obuku za pilota", saopštio je prof.dr Svetozar Boškov, Odsek za istoriju, Filozofski fakultet u Novom Sadu.

Ali, atentat na kralja Aleksandra, kao da je nagovestio tmurne oblake koji su se ponovo počeli nadvijati nad Evropom, dok je u vazduhu sve više mirisalo na novi svetski sukob. Nažalost novi rat i pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 25. marta 1941. mladi oficir dočekao je u Vazduhoplovnoj pomorskoj bazi "Divulje" kod Splita. Prethodno je u njoj uspostavljena manja vojna grupa oficira na čijem je čelu bio Mileta rešena da po svaku cenu brani otadžbinu. Ali napad italijanske ratne avijacije na baze u Dalmaciji i Hitlerov 6. aprila, tek formiranu jedinica morala je da se evakuiše, najpre do Boke, a potom i letom preko Sredozemlja do Abukirskog zaliva. Nakon što su svi članovi te jedinice jednooglasno stali na stranu Saveznika, tamo na užarenom saharskom pesku, praktično i počinje Miletina vojno-pilotska karijera.

"Mileta je 1934. i završio tu pomorsku akademiju i kasnije se njegov put nastavlja u jednu bazu gde je bilo centar tih pomoraca gde je on završio i kurs za pilota koji je upravljao hidroplanom. Tamo ga je zatekao i aprilski rat gde su ti avioni uništeni. On se povukao sa svojim ratnim drugovima u Boku Kotorsku odakle se njegov put nastavlja u Aleksandriju", izjavio je Boškov.

"S obzirom da je aprilski rat bio vrlo žestok, vrlo brz, on je morao da se premesti u Boku Kotorsku iz Splita i posle iz Boke Kotorske igrom slučaja zahvaljujući tamo pilotima koji su se prebacivali u Afriku završio je u Egiptu te 1941. Tri godine je proveo na afričkom frontu. Mi danas nažalost nemamo podataka koliko je on imao operacija i koliko letova za tzv. „RAF“ britansku vojsku. Borio se na strani saveznika sve do 44. godine i tamo je bio čak i jedan od instruktora. Dobio je i nekoliko nagrada, odlikovanja od engleske vojske", dodao je on.

U trenutku kada se rat bližio vrhuncu, u libijskoj vazduhoplovnoj vojnoj bazi Benini, dolazi do još jedne prekretnice posle koje će letačke borbene zadatke Mileta nastaviti nad matičnom zemljom...

"I negde 1944. došlo je do potrebe da se priključi NOVJ. On je zajedno sa svojim saborcima na to pristao. Posle tri godine boravka na afričkom forntu u borbi protiv nacista u jednom trenutku se našao u Libiji i tamo u Libiji je došlo do dogovora da se priključi sa svojim saborcima NOVJ gde je formirana prva eskadrila NOVJ. Odatle se prebacuju u Italiju, zatim iz Itlalije na Vis gde je upoznao Josipa Broza Tita gde je s njim, ali ne samo sa njim, već sa tadašnjim članovima KPJ da se priključe NOV i da ta prva eskadrila dobije i svoje prve zadatke koje su izvršavali iznad tadašnje Jugoslavije.

Dakle to je bio njegov ključni izbor. Mi danas znamo da on je bio član KPJ. To je jedan od podataka koji je možda ključan u svemu ovode, ali je imao poverenje tadašnjeg vrha NOVJ na čelu sa Josipom Brozom Titom. I on se priključio toj borbi iz onog razloga oslobađanja od okupatora", rekao je Boškov.

Poslednji put, Mileta je posetio Tovariševo 1941. na krsnu slavu Jovandan. Ali čežnja za zavičajem i odvojenost od najmilijih teško su mu padali. Plašeći se da ih možda više nikada više sresti, odlučio se na jedan rizičan poduhvat u toku jednog od svojih borbenih zadataka, koji se i dan-dans prepričava u selu.

Kraj rata nije dočekao, poginuo u blizini Žepča

"Da postoji ta jedna legenda da je on u toku tih 66 operacija koje je imao iznad Jugoslavije u jednom trenutku preleteo iznad sela i bacio tu jednu čauru sa pismimia. Čak eto spominje se jedna porodica Mirković koja je pronašla tu čauru gde je on poslao poruku gde je, šta je, šta radi, kakva je isutacija. Ali mislim da je to više bio čin toga da je hteo da se javi da je sve u redu, jer prosto ni on u tom dalekom svetu, mislim Afrika nije baš tako blizu, bilo kakva depeša ili bilo kakav kontakt sa ovim prostorom nije bio baš tako lako moguć i izvediv. I zato mislim da je ovo bila samo njegova lična želja da se javi svom selu. Opet kaže, da li je to istina ili nije, mi danas nemamo bpotvrdnu ni živih ljudi koji bi to mogli da potvrde", saopštio je on.

Kraj rata ni oslobođenje zemlje, Mileta nažalost nije dočekao, jer decembra 1944. godine poleteo na svoj poslednji 66. borbeni zadatak, poginuvši u blizini Žepča u Bosni i Hercegovini.

"U pitanju je bila jedna operacija gde je uništavao tenkove neprijateljskih snaga, tj. Nemačke. I u toj operaciji je avion oštećen i prosto on je dao svoj život, avion je prosto obrušio na te tenkove da bi tu svoju operaciju ispunio", izjavio je Boškov.

Sve te godine pratili su ga odvažnost, zavidna vojnička disciplina i na prvom mestu želja za slobodom otadžbine, a ne politika. Teško je proceniti da li je to glavni razlog ime Milete Protića u posleratnoj komunističkoj Jugoslaviji nije bilo dovoljno isticano, poputa nekih drugih, koji su za razliku od Milete, zvanično proglašeni narodnim herojima.

"Znate on nikada nije bio u tim nekim političkim partijama, političkim previranjima, nikad nije bio član neke organizacije koja bitrebalo da potvrdi njegova poitička ubeđenja. Mi to danas ne znamo, mislim de ne bi bilo ni fer da pričamo o tome. A suština je da je dobio poverenje da predvodi prvu eskadrilu i mi nekako i ovde u selu i u opštini Bačlka Palanka uglavnom to slavimo", dodao je on.

Ali rodno Tovariševo nikada nije zaboravilo svog najvećeg sina i rodoljuba, čije herojstvo i danas lebdi nad selom i školom koja je još od 1946. ponosno nosi ime velikog majora i pilota, koji je zarad slobode koju nije dočekao, žrtvovao najvrednije što je imao, ŽIVOT.

"Ovde na ovoj izložbi mogu da se vide slike roditeljske kuće, njegovi đački dani, mladalačko doba, zatim dani na akademiji i njegovi drugovi kasnije i saborci u Drugom svetskom ratu i na kraju nažalost i spomenik gde je poginuo, dao je svoj život za odbranu svoje zemlje jer je bio veliki rodobljub, voleo je svoj narod i u tu ime mi nosimo njegovo ime i ponosni smo na to", rekla je Darina Milić, direktorka OŠ "Mileta Protić".

Nikad nije proglašen za narodnog heroja

"Jer pazite, ovo je izuzetno mala sredina imati takvog čoveka koji je rođen ovde i koji je bio pravi Tovarišanin to je za nas dovoljna činjenica da jednostavno možemo da kažemo da za nas on predstavlja jednog od heroja. Ono što mi znamo jeste da nije proglašen za nardonog heroja, ali ta procedura je kasnije pokrenuta. Nažalost mi danas ne znamo dokle je to stiglo, ali nemamo potvrdu da je proglašen za narodnog heroja, iako su njegove zasluge očigledno bile izuzetne za NOB protiv okupatora", kazao je Boškov.

"A ono što ja mislim sa ove vremenske distance o Mileti jeste da je bio jedan veliki čovek, jedan rodoljub, jedan čovek koji je imao napredne ideje za ono doba, jer samim tim da se odlučite da budte avijatičar jeste bila jako velika i rizična stvar i da negde žrtvujete sve zarad slobode. To je nešto što je neprocenjivo i što je vredno svakog poštovanja", izjavila je Nedeljkov.

"Da učenike upućujemo na to, upoznajemo ih sa likom i delom Milete Protića. Već tradicionalno svake godine na Dan oslobođenja Tovariševa 17. oktobra, učiteljice sa đacima prvacima uz jedno obrazloženje ko je to, zašto i šta se desilo nosi cveće. Preko puta škole je spomenik Mileti Protiću i onda zajedno sa učiteljicom polažu cveće u spomen i u sećanje na njega i na njegovo delo. Jedan školski čas na otvorenom. U svakoj učionici je pored slike Vuka Karadžića i slika Milete Protića", saopštila je direktorka.

"Jer ovde i škola nosi njegovo ime, ima svoju ulicu, KUD nosi njegovo ime, tako da ako ništa drugo bar u selu ga nisu zaboravilii mislim da ga neće ni zaboraviti. Uostalom i ovaj spomeik iza nas o tome govori. Vrlo čestu su stanovnici ovog sela se trudili da ovaj spomen kompleks ostane ovakav kakav je danas. Prema tome, mislim da će u srcima judi koji žive u Tovariševu on i dalje biti heroj. A što se tiče države pa ko zna. Moćžda u jednom trenutku i država odluči da i Mileta Protić dobnije status narodnog heroja, jer opet napominjem on se borio za slobodu koju ljudi danas imaju uživaju u ovoj slobodi, kakva je takva je, ali je naša", dodao je Boškov.

Na trnovit i skupo plaćen put do slobode, u centru sela, danas podseća spomen obeležje poginulim borcima u NOR od 1941. do 1945. među kojima je i zlatnim slovima uklesano i ime pilota i heroja Milete Protića. Odmah pored je i avion "522" posvećen komandantu Prve eskadrile NOVJ. Metalna krila čelični su podsetnik na majora Protića i njegovu slavnu porodicu koju će istorija upamtiti i kao velike dobrotvore. Njegova potomkinja Milana Protić, osnovala je fondaciju koja nosi njegovo ime, nesebično pomažući OŠ i đake, u nadi da će i jednog dana i oni ostaviti neizbrisiv trag na ponos svog naroda i države.

(Telegraf.rs / RTV)