Dečak se razboleo zbog pritisaka u elitnoj beogradskoj školi: Važno upozorenje stručnjaka roditeljima u Srbiji

Nestanak deteta nije nimalo prijatna vest, kako za roditelje tako i za sve ostale koji pročitaju apel. Pre nekoliko dana svima je stigla poruka o nestalom dečaku koji se nije vratio iz škole, ali srećom brzom akcijom vraćen je kući. Kako smo saznali, razlog je loša ocena zbog čega je došao na ideju da "pobegne od kuće". Istraživali smo zašto se ova bojazan javlja kod dece i kako da se roditelji postave u ovakvim situacijama.

Još gori slučaj dogodio se u elitnoj beogradskoj školi u srcu prestonice. Jedan dečak dobio je epilepsiju zbog, kako se sumnja, pritisaka koje je trpeo, što kod kuće, što od prevelikih zahteva u školi koje nije uspevao da ispuni.

Preporučujemo

Prema rečima školskog psihologa Dragane Ćupurdije, roditelji mogu nesvesno da stvaraju pritisak koji deca teško podnose, što se pak ne vezuje za konkretan slučaj, ali generalno posmatrano, ponekad može doći do različitih situacija. Ona je za Telegraf.rs otkrila je u čemu roditelji greše i na koji način treba da priđu detetu kada doživi neuspeh u školi.

- Ljubav treba da bude bezuslovna, da voliš dete zato što ti je dete, a ne zato da li je uspešno ili nije uspešno. Svaki roditelj treba da bude realan prema sposobnostima svog deteta. Ne mogu deca da ispunjavaju želje roditelja ili želje u kojima oni nisu uspeli, pa sad moraju to kroz decu da ispune. Neka deca jednostvano možda ne mogu da imaju takve rezulate kakve bi roditelji želeli. Svakom roditelju je njegovo dete najpametnije i najbistrije što negde u realnom životu možda i nije tako. I onda s obzirom da nije tako kako ga roditelj predstavlja i zamišlja ili idealizuje, onda su oni nezadovoljni sa rezultatima svog deteta jer smatraju da treba da bude više.- ističe Ćupurdija.

Deca neretko pate zbog roditeljskih očekivanja, razvijajući strah od neuspeha, bolove u stomaku i glavobolje bez fizičkog uzroka, što ukazuje na psihološki pritisak. Psiholog savetuje roditeljima da bolje razumeju sposobnosti svog deteta, budu realni u očekivanjima i pružaju podršku čak i kada dete ne ispuni zamišljene ciljeve.

- Roditelji takođe znaju da budu neiskreni prema nama kada im kažemo da imaju prevelika očekivanja oni se odbarne, "Ja mu/joj kažem uči koliko možeš i kako možeš", a to su zapravo često laži jer mi imamo u školi dosta deca koja razvijaju psihosomatiku, to su bolovi u stomaku, glavobolje konstante itd, a nema nekog organskog uzroka, što znači da je to na psihičkoj bazi. Znači da dete odlazi u bolest jer ne može da ispuni očekivanja roditelja - poručuje Ćupurdija.

Razumevanje i podrška ključ su za prevazilaženje problema i izgradnju zdravog odnosa sa detetom, dodaje ona, napominjući da je u pubertetu važno balansirati između podrške i discipline kako bi se izbegle situacije poput ucenjivanja ili bežanja.

- Treba, pre svega, da dobro poznajete svoje dete da bi onda i odredio neke njegove mogućnosti i dosege, gde je njegova granica. E onda je tu pola posla već odrađeno. Treba gledati šta dete čini srećnim, ne forsirati ga na aktivnosti koje mu ne idu i koje ne voli. Roditelji, i kad a dete doživi neuslpeh u školi treba da ga uteše i porazgovaraju sa njim kako bi došli do uzrok zašto se to odogodilo. Zato se treba baviti detetom -  savetuje psiholog Dragana Ćupurdija.

Ona ipak dodaje da nije rektost i da deca odlaskom od kuće "prete", roditreljima u fazi puberteta jer se ne osećaju dovoljno voljeno ili shvaćeno.

- Takođe deca nekada dolaze, u fazi puberteta, kada i zaprete roditelju da će otići ukoliko se osete manje voljenim ili se forsiraju na nešto što ne žele, pa na taj način ucenjuju roditelje, ali to uradi svako drugo dete u tom uzrastu, ali se onda vrlo brzo predomsile. To je često veoma bezazleno - poručila je Ćupurdija.

(Telegraf.rs)