Baka (71) sa zavejane Pešteri jaka poput devojke, kod lekara ide jednom godišnje: Ovo me održava mlađom

Vreme čitanja: oko 3 min.

Svima se bar jednom desilo, ko je nekih mlađih ili srednjih godina, da se pred energijom neke vremešne osobe postidi. Da shvati da je donekle sramotno da kuka u urbanoj sredini gde mu je sve na dohvat ruke, oko problema koji su često samo u njegovoj glavi veliki, a dok neko ko zaista živi u težim uslovima i dalje, uprkos svemu, ima osmeh na licu. Ovaj put takav osećaj stvara priča Naze Došljak Ukić, iz tutinskog sela Gurdijelje.

Ovoj od rada i života možda umornoj, ali nadasve vedroj ženi 71 je godina. Kaže da je oduvek bila vesela, a to se najbolje vidi kad i tuđa deca prvo njoj trče u zagrljaj. Uvek je, veli, puno radila. To je njen recept da i pod stare dane imate mladalačku energiju. 

- Radilo se puno. Nije se imalo traktora, vozila. Veliku zemlju smo imali, stoku, plastila sam seno, grabuljala, nabacivala seno - priča Naza o davnim vremenima kad se udala u Ukiće.

U slobodno vreme je opet radila, samo nešto kreativnije.

- Tkala sam staziće, ćilim, plela čarape. Stizala sam sve, samo mi nije nailazilo da spavam u dan - uz smeh priznaje ova Pešterka.

Danas, kaže, ima samo jednu kozu i jedno jare, čisto da ona i suprug zadovolje sopstvene potrebe za mlekom i mlečnim proizvodima. Njen dan, priča, počinje tako što stavi ili "turi" kafu i čaj, a i dalje redovno mesi domaći hleb. Uprkos poznim godinama, lekara, priznaje, poseti eventualno jednom godišnje.

Ona je dvoje dece rodila, a dece, sa setom u glasu priznaje Naza, slabo ima. Otišli mladi u Novi Pazar, Sarajevo, Tursku i ostalo inostranstvo. Što je najgore i starijih je sve manje. Praktično, sela se gase.

- Samo je po dvoje starijih ostalo po kućama. A pre se okupe ljudi,  puna soba bude. Pa smeh, karte, veselo... - nostalgična je ova žena.

Priznaje da joj je želja, uprkos tome što je život nekada bio težak, da se ta stara vremena vrate.

 - Danas niko nije zadovoljan. Svi nervozni. Omladina ako nema dobar telefon hoće da poludi, vidi od drugog šta ima i hoće i on - opisuje našu stvarnost Naza.

Nema, veli, ni sa kim kafu više da popije, jer je je njena omiljena komšinica sa kojom je volela tako da se druži - preminula. Tuga joj je u duši i što se kuća jednog od braće praktično "ugasila" kad joj je umro bratanac od svega 57 godina.

Hladnoća joj je, zbog toga, okovala srce, a što se tiče one prave zime, po kojoj je Pešter poznat, nije da je baš voli, ali se i ne žali previše. Kaže da donekle nadležne službe očiste sneg, a nadalje suprug. 

Na kraju, priznaje i da joj fale one raskošne sandžačke svadbe. Zlatom bogato okićene neveste, igra, pesma... Poslednju takvu je, kaže, priredio učitelj jedan kad je ženio sina.

Iako se u glasu ove starice nasmejanog lica oseća nostalgija i seta, njenim duhom preovladavaju, ipak, vedre boje. Možda zaista mlađi češće trebaju da slušaju ove časne i životnim iskustvom bogate starine. Možda smo mi sad moderni po tehnološkim i ostalim tekovinama 21. veka, ali ima nešto što ne izlazi ili bar ne bi trebalo da izađe iz mode nikada. To je čista duša, vredne ruke i srce puno ljubavi za svet oko sebe.

(Telegraf.rs)