Da li treba zabraniti TikTok? Deca i mladi mete novih trendova, obratite pažnju na ovo, posledice su strašne!

"Moj sin je umalo nastradao zbog 'dečije igre' i snimanja nekakvog izazova za TikTok. Da nije bilo slučajne prolaznice koja je primetila da dete ne diše, ne smem ni da izgovorim šta bi se dogodilo", ispričala je majka dečaka koji je 4. avgusta ove godine bio na ivici života i smrti. Od tada do danas, TikTok izazovi u Srbiji postaju sve opasniji, a profesori, psiholozi, pedagozi i roditelji sve zabrinutiji za bezbednost dece.

U tom periodu, deca često testiraju granice i učestvuju u različitim aktivnostima da bi saznali šta je za njih prihvatljivo i šta im odgovara. Proces učenja kroz eksperimentisanje i iskustvo često uključuje donošenje pogrešnih odluka, koje im kasnije pomažu da formiraju jasnije granice i vrednosti. To je normalan deo razvoja, ali zato je veoma važno da roditelji i nastavnici pružaju podršku i konstruktivnu edukaciju kako bi mladi ljudi naučili odgovorno donošenje odluka i razumeli posledice svojih postupaka.

Preporučujemo

Koliko god da dobro vaspitate svoje dete i koliko god da se potrudite da im objasnite kako funkcionišu stvari oko njih, oni, ili bar velika većina, jednostavno u tom uzrastu nemaju kognitivnu mogućnost da shvate posledice svog ponašanja. Iz tog razloga ono što mi, odrasli, vidimo kao "glupi i potencijalno opasan TikTok izazov", oni vide kao dobar način zabave i ne mogu da razluče da može da dovede do težih zdravstevnih posledica, a često i razmišljaju kako se to "neće dogoditi njima".

Najopasniji izazovi koji su danas u trendu su "petarda u ustima" i "leteći Supermen". Mališani iz susednih zemalja koji su učestvovali u "letećem Supermenu" zadobili su teške povrede u vidu fraktura, najčešće jedne ili obe ruke, mada ni to nije sve iako je samo po sebi previše, dok su naši doktori ostali potpuno šokirani odlukom dece da pirotehniku stavljaju u usta.

Kako je upozorio i dr Aleksandar Vlahović, upravnik Klinike za dečju hirurgiju Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, ni lekari nisu mogli da veruju da se nešto tako dešava.

"Igra gušenja", pomenuta na početku, ovog teksta, odenla je 20 dece, od toga 15 mlađe od 12 godina, u toku 2022. godine, prenosi Independent.co.uk.

- Ovi trendovi postaju popularni i ubrzavaju se toliko brzo da nešto tragično može da se dogodi pre nego što roditelj uopšte postane svestan šta njihova deca gledaju - rekao je Bendžamin Mors, ekspert za društvene mreže, za Health Line.

Psihološkinja Naida Karasalihović Bulić govorila je za domaće medije da takav vid igre kod neke dece može izazvati traume, koje ih može pratiti tokom čitavog života.

- Može doći do akutne traume, koja se pojavljuje tada, a manifestuje se kroz anksioznost, depresiju, strah, te poteškoće u učenju. Takođe, ono se može javiti i kasnije, nakon nekoliko godina, kada se setimo tog stresnog događaja, kada nam se desi neki okidač, gde krenemo to proživljavati iznova - reči su psihološkinje.

Opasnost je odraslima jasna, međutim, koliko god oni "trubili" deci, stanje na terenu se ne menja, osnovci i srednjoškolci nastavljaju da se snimaju za TikTok i nastavljaju da prave gluposti, dok ih ta glupost ne košta povrede ili nečeg mnogo goreg. Roditelji zbog toga "lude" od brige, a nastavnici i školski psiholozi i pedagozi redovno zasedaju u pokušaju da smisle adekvatan da decu nauče da je neke stvari ipak bolje preskočiti.

Prvi potez roditelja uglavnom je zabrana TikToka, ali ovakva reakcija neretko je mač sa dve oštrice.

- Sa jedne strane, zabrana korišćenja ove društvene mreže neće zaštititi dete od izazova, jer će njegovi/njeni drugari da nastave to da rade, a sa druge staviće roditelja i dete jedno preko puta drugog, i podeliće ih, umesto da se zajedničkim snagama bore protiv toga - istakla je sociološkinja.

Ovo je, takođe, i medveđa usluga za klince, s obzirom da će možda biti malo bezbeniji određeni period, ali TikTok, Fejsbuk i Instagram ih čekaju u budućnosti, spremni da im "unište život" kad se najmanje budu nadali i ako nemaju nikakvu ideju o tome kako da pravilno upravljaju mrežama, biće podložniji njihovom lošem uticaju.

Umesto da odmah preduzmu drastične mere poput zabrane društvenih mreža, roditelji bi trebalo da razgovaraju sa svojom decom. Važno je razumeti motivaciju iza njihove želje da učestvuju u izazovima, objašnjavajući im potencijalne opasnosti na način koji je njima razumljiv. Ponekad deca ne shvataju ozbiljnost situacije, a roditelji mogu koristiti stvarne primere iz medija, kao što su informacije o povredama ili tragičnim događajima, kako bi im pokazali kako nešto može poći po zlu.

Sa druge strane, razumevanjem njihovih želja može pomoći da dete pristane da izazove ispunjava u određenim uslovima - na primer uz nadzor roditelja ili uz njihovo odobrenje, ili ako se odluče za izazove koji nisu fizički opasni.

Rad na samopouzdanju deteta ipak je ključan i u ovom aspektu života. Dete koje ima samopouzdanja, ne plaši se osude i srećno je u svojoj koži, ima tendenciju da privuče pažnju vršnjaka na svoju stranu i postane "vođa grupe". Ono će, takođe, pre odbiti izazove koje su potencijalno opasni po njega jer mu društvena osuda neće biti strašna kao drugoj deci.

- Dete koje je puno samopouzdanja, cveta u društvu, deluje snažno i ne plaši se da odgovori na pritisak društva, slično kao i odrasla osoba. Ono ima više snage da donese odluku koja se drugoj deci možda neće dopasti - istakla je sociološkinja i objasnila da to dete ima mogućnost i da odvuče ostalu decu od "glupih izazova" isticanjem da nisu "kul".

Roditelji i nastavnici zajedno morau da rade na tome da se deca ne osećaju zastrašeno i manje vredno, kako kod kuće, tako i u učionici. Edukacija i jasno naglašavanje posledica na način na koji dete može to da razume su ključni da se dete zaštiti od potencijalnih opasnosti TikTok izazova, a osećaj da im je dozvoljeno omogući će im i da samostalno razmisle o tome da li to zaista i žele.

- Deca kojima je nešto zabranjeno imaju potrebu da razumeju zašto je to tako, a neretko i teraju inat osobi koja im je to zabranila, nerazumevajući zašto je to loše. Sa druge strane, kada vam je sve dozvoljeno nemate potrebu da se borite da dokažete da ste u pravu i onda možete da se posvetite svojim razmišljanjima. Uptavo se to dešava i kada se zabrani TikTok - istaka je sociološkinja.

Dete treba da se oseća sigurno u izražavanju svog mišljenja, čak i ako se ono razlikuje od mišljenja većine. Pomoći mu da razmišlja o posledicama svojih odluka, kao i da donosi odluke na osnovu svog unutrašnjeg kompasu, pomaže mu da postane otpornije na pritisak vršnjaka.

(Telegraf.rs)