Podrška mentalnom zdravlju mladih: Nacionalni program "Hej, tu smo"
Kruševac je jedan od deset gradova koji su se krajem prošle godine priključili nacionalnom programu "Hej, tu smo! - Unapređenje mentalnog zdravlja mladih". Program finansira Ministarstvo turizma i omladine, a sprovode omladinski savezi. Predstavnici lokalnih timova iz Kragujevca, Novog Sada i Novog Pazara sastali su se danas u Kruševcu, kako bi sa domaćinima razmenili iskustva i dali preporuke za dalji rad.
Istraživanja Krovne organizacije mladih pokazalo je da se, od pandemije Kovida 19, mentalno zdravlje mladih izuzetno pogoršalo. Polovina ispitanika izjasnila se da je osećala umerene do teške simptome stresa i depresije, a 60 procenata njih, da se suočava sa anksioznošću . Ovaj program je značajan zbog toga što pruža znanja i resurse u borbi sa mentalnim bolestima mlade populacije.
"Pokazalo se da su mladi veoma zainteresovani za temu mentalnog zdravlja i da žele o tome da razgovaraju, kao i roditelji i stručnjaci. Ponegde se pokazao izostanak resursa da se to uradi na adekvatan način, tako da je naš cilj zapravo sada da vidimo koji su to resursi neophodni, jer blagovremeno i pravovremeno reagovanje na određene probleme mentalnog zdravlja, čuva blagostanje, čuva živote, a i efikasnije je nego kad se problem rešava u poodmakloj fazi", rekla je koordinatorka programa pri Omladinskom savezu mladih, Slavica Ranisavljev Kovačev.
"Kada je o ovoj temi reč, još uvek postoji velika stigma u društvu. Vrlo često, i mladi i njihovi roditelji misle da je to izraz slabosti pa se ne obraćaju za pomoć na vreme. Pored toga, postoji ta auto stigma da svi problem sa mentalnim zdravljem doživljavaju kao ličnu slabost. Ono što, kažu, da ih najviše muči je pritisak koji stalno osećaju zbog svega", rekla je rekla je Svetlana Aleksić.
Dodaje da život u virtuelnom svetu nameće neke zahteve koje oni možda ne mogu da ostvare i diktiraju taj teror sreće, teror dobrog izgleda, zbog čega se često osećaju tužno, depresivno. Toliki boravak na društvenim mrežama dovodi do još jednog problema usamljenosti.
"Adolescenti ističu da u porodici vrlo malo razgovaraju sa roditeljima, ili gotovo uopšte. Ja razumem da svi radimo i da smo zauzeti, ali ovo je veoma važno i mislim da ćemo morati da pronalazimo način kako da roditelje što više uključimo", rekla je Svetlana Aleksić, psiholog i član Tima za mentalno zdravlje Kruševca.
Psihijatar i predsednica Tima za mentalno zdravlje Kruševca, Dragana Barišić, o ovoj temi kaže: "Na sreću, mi kao grad imamo i dečijeg psihijatra koji se bavi ovim problemima, tako da nije sramota otići i kod psihologa a, samim tim, ako je potrebno, i kod dečijeg psihijatra. Važno je da se prepozna da je nekome potrebna pomoć i da je zatraži na vreme, da ne dođe do bilo kakvih lođših situacija."
U Kruševcu je tokom ove godine organizovano desetak izuzetno posećenih tribina i radionica namenjenih srednjoškolcima i njihovim roditeljima. Iako se ovaj program sada završava, prostora za edukaciju ima, pa najavljuju da će se sa aktivnostima na nivou grada nastaviti i naredne godine.
(Telegraf.rs)