Do kad je normalno verovati u Deda Mraza? Psiholog za Telegraf objašnjava: Koncept ima svoje vrline, ali...

Bliži nam se Nova godina, a za mališane širom sveta to je i period kada uveliko pišu pismo Deda Mrazu i u njemu svoje želje, naglašavajući koliko su bili dobri ove godine. Pitali smo psihologa koliko je sam koncept verovanja u Deda Mraza dobar, odnosno, loš, te do koje godine je normalno da postoji ovakvo verovanje, a on nam je istakao kako sam kocept može da bude jako koristan, pa objasnio o čemu je zapravo reč.

Prema rečima psihologa Žarka Petrovića koji je za Telegraf.rs govorio o ovoj, sada jako aktuelnoj temi, sam koncept verovanja u Deda Mraza postoji kako bi se verovalo u natprirodnu silu koja nas nagrađuje za naše dobre postupke i ispunjene ciljeve, pa dodao do koje godine ovo verovanje kod dece treba da se neguje.

Preporučujemo

"Deca bi trebalo da veruju u Deda Mraza do 10-11. godine"

- Ovakvo verovanje kod dece normalno je da postoji do neke desete, jedanaeste godine. Nakon toga u većini slučajeva deca sama saznaju da Deda Mraz zapravo ne postoji, već da su roditelji ti koji im kupuju poklone, a neka deca čak i ranije od ovog perioda saznaju da Deda Mraza nema, jer su jako radoznala, pa shvate da je po sredi izmišljeni lik - priča nam na početku razgovora psiholog.

Koncept Deda Mraza jako može da bude koristan, jer se pridržava sistema nagrade i kazna. Pa tako, ukoliko dete ispuni obećanja koja je dalo svojim roditeljima, ponaša se lepo, primereno, popravi ocenu, onda sledi nagrada, a u suprotnom ne, objašnjava nam dalje psiholog.

- Ako se postavlja pitanje da li je dobar koncept, naravno da je dobar, jer se radi o pozitivnom potkrepljivanju, odnosno, obliku učenja da dete zna šta je nagrada, da ga učimo strpljenju, jer nakon što se strpi, uslediće nešto dobro - nagrada, u ovom slujaču, poklon od Deda Mraza - kaže za Telegraf.rs

Mane koncepta verovanja u Deda Mraza

Međutim, iako sam koncept može da deluje dobro na dete i da ga uči strpljenju, kao i da se svako dobro dobrim vraća, psiholog objašnjava kako postoje situacije u kojima roditelji preteruju u nagrađivanju, pa se javlja suprotan efekat.

- Postavlja se dalje pitanje da li ih mi ovim konceptom samo kupujemo zarad mira u kući, onda, tu su i roditelji koji pretrpavju svoju decu poklonima, pa mogu i da ih razmaze tako. Postavlja se i pitanje da li je ovo jedan vid manipulacije roditelja nad maloletnih detetom? Sve treba, dakle, da bude u granicama normale - priča nam psiholog.

Iako deca, ističe nam psiholog Petrović, spontano tokom ranije dobi života shvataju da je Deda Mraz nepostojeća i izmišljena ličnost, postoje i oni koji duže veruju u njega, a to je, objašnjava nam naš sagovornik, jako veliki, dublji problem.

- U tom slučaju se radi o mentalno zaostaloj, infantilnoj osobi koja ima određene psihofizičke probleme koji su očigledni. Ukoliko osoba od 16 godina, na primer, veruje u Deda Mraza, to samo znači da je problem dublje prirode ili da on možda potiče iz porodice, pa se tada sa njima radi kao sa decom - govori nam psiholog pa za kraj dodaje kako i sam koncept Deda Mraza kao sistema da se deca privikavaju da za dobro delo sledi nagrada mogu da se koriste samo kod dece kod kojih je razvijen i postoji mentalni kontinuum.

(Telegraf.rs)