Stručnjaci u Nišu o vršnjačkom nasilju: Vidljivije, ali i drastičnije, brutalnije

„Ne mogu pouzdano da tvrdim da vršnjačko nasilje eksalira, ali sigurno je postalo vidljivije zahvaljujući savremenim tehnologijama koje omogućuju da se vesti šire viralno velikom brzinom ne samo preko medija, već i preko društvnih mreža. Ono što zapažam i što je moj utisak jeste da su oblici ispoljavanja nasilja drugačiji, da je sve postalo nekako drastičnije, brutalnije“, izjavila je danas Jasmina Gejo, prosvetna savetnica Školske uprave Niš na skupu „Glas protiv nasilja“.

Ona je kazala da smo u poslednje dve godine bili svedoci i ubistava i fizičkog nasilja koje ima za posledicu teške telesne povrede.

Preporučujemo

„Aktuelna pojava je digitalno nasilje koje ima za posledicu ništa manje teške efekte, a to su pokušaji samoubistava kod dece pa i na žalost realizovana samoubistva usled socijalnih pritisaka i izopštavanja iz grupe vršnjaka“, izjavila je Gejo.

Prema njenim rečima, saradnja između predstavnika različitih ustanova i institucija jeste ključni faktor da efikasno delujemo kako preventivno, tako i da reagujemo na pravi način kad se desi nasilje.

Gejo je kazala da se vršnjačko nasilje dešava i u školama, ali da na sreću škole jesu bezbedne.

„Mislim da roditelji često nisu obavešteni na pravi način šta škola sve čini. Nekako su sve oči uprte u školu, s obzirom da je obrazovni sistem jedini sistem koji na neki način dopire do sve dece. Sva deca prolaze kroz obrazovni sistem i veliko je breme stavljeno na leđa prosvetnih radnika. Mnogo se očekuje od njih. To što su sva deca u sistemu obrazovanja je i dobra prilika da se deluje na vreme, da se radi preventivno i ja ne mogu da kažem da škole ne rade na prevenciji“, kazala je Gejo.

Sonja Šćekić, direktorka Sigurne kuće u Nišu, u kojoj radi Savetovalište za decu žrtve nasilja izjavila je na skupu „Glas protiv nasilja“ da je od izuzetne važnosti da kada dođe do nasilja nad detetom postoje brzi i koordinisani postupci koji će zaustaviti nasilje nad detetom, ali je takođe veoma važno pružiti pomoć i podršku tom detetu, odnosno omogućiti mi rehabilitaciju.

Šćekić je kazala da je od septembra prošle godine, od kada je u Nišu otvoreno Savetovalište za decu žrtve nasilja, Centar za socijalni rad uputio 14 deteta na terapeutski tretman, a od tog broja njih troje su upućeni zbog vršnjačkog nasilja.

„Roditelji su zadovoljni onim što se postiže u Savetovalištu, a to je pre svega gubitak simptoma ili smanjenje simptoma koji su postojali kod deteta. Nakon preživljene traume roditelji kod svog deteta mogu da uoče različite simptome. Pre svega mogu da uoče da dete ima psihosomatske tegobe, da se žali na bol u stomaku glavobolju, da se teško uspavljuje, da je često depresivno, anksiozno, da izbegava odlazak u školu. Roditelji često sami pokušavaju da reše taj problem, ali obično to bude bezuspešno i zato je potrebno da se stručnjaci uključe u rad sa detetom“, izjavila je Šćekić.

Ona je kazala da moramo da budemo svesni da doživljeno nasilje ostavlja jako teške posledice na psihofizički razvoj deteta, ali i na njegovo socijalno funkcionisanje i jako je važno, a upravo se to i čini tim teraputskim radom, da doživljeno nasilje ne ostavi traume koje će dete pratiti tokom čitavog života, već da to ostane kod deteta kao jedno životno iskustvo.

Konferenciji „Glas protiv nasilja“ prisustvovali su direktori škola, nastavnici, profesori, načelnik Školske uprave Niš Predrag Nešović, predstavnici Grada Niša i predstavnici ministarstva bez portfelja ministarke Tatjane Macure.

Konferencija je realizovana sredstvima iz kabineta ministarke Macure zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena.

(Telegraf.rs)