Njihova ljubav traje 70 godina: Ivko je iz Srbije, Ruža iz Hrvatske, a sada su otkrili tajnu uspešnog braka

Dan-danas, kada su podaci o "roku trajanja" brakova u najmanju ruku poražavajući, svakako raduje vest o bračnom paru koji je proslavio čak 70 godina zajedničkog života, što je zaista retkost.

Ljubav života

Preporučujemo

Ivko Švabić (rođen 3. aprila 1932.) i Ruža Švabić, rođena Jelenić (5. novembra 1932.), izrekli su sudbonosno "da" 28. novembra 1954. godine. Nedavno su, okruženi decom, unucima i praunucima proslavili 70. godišnjicu braka.

Upoznali su se kada je Ivko, koji je bio krojački šegrt, došao iz Beograda u Pulu, da služi vojsku u mornarici, koja je tada trajala tri godine. Ruža je pak bila iz malog sela na Žminjštini po nazivu Šivati. Ivko je uz smeh recitovao svoje stihove "Prešao sam celu Jugu tražeći gde mi je flota/a pronašao sam ljubav svog života".

Upoznali su se u kasarni na današnjem Bulevaru, gde je ona radila u vešeraju, a on je kao vojnik i krojač radio u skladištu. I dogodila se ljubav koja traje i nakon sedamdeset godina.

Venčali su se 28. novembra, i to nije bilo lako izvesti. Naime, ako danas nije lako dobiti slobodan dan, tek onda iz Mornarice nije bilo lako dobiti odsustvo, piše Glas Istre.

Kako se 29. novembra slavio Dan Republike, dan ranije radilo se skraćeno i uspeli su da odu do Žminja i  da se venčaju. Nije bilo ni vozova taj dan, tako da je Ruža pola mesečne plate potrošila za taksi do Žminja, gde su se venčali u prisustvu mladinog oca, dok su kumovi bila dva nepoznata službenika iz opštne. Nakon toga se otišlo na skromnu proslavu u Šivatima uz porodicu i prijatelje.

Kažu je da je tajna njihove dugovečnosti u tome što se nikad nisu napili, jeli su uvek mediteransku hranu, nikad previše mesa. Tajna dugotrajnog braka za njih je pre svega međusobno poštovanje, nesebična briga za drugoga i kompromis. Proveli su život u neumornom radu. Ali, kako kažu, prijatnu starost im je priuštila činjenica što se živelo skromno.

Skromni, vredni, radni

I stvarno, zamolili su da ne bude veliki nslov o njima, da to bude malo, skromno, uvek skromni, vredni, radni.

Na sreću, i dalje ih služi dobro zdravlje, samostalni su, u dobrom psihičkom i fizičkom stanju, iako idu prema 93. rođendanu, Ivko i dalje vozi auto, ide na pecanje, baka je donedavno šetala, sada je malo boli noga, ali su, s obzirom na godine, u dobroj formi.

Iz braka je rođeno dvoje dece, imaju četiri unuka i dva praunuka. Ovi simpatični i vitalni ljudi mogu biti primer mnogima što se tiče skromnosti življenja, i tajni dugog braka.

(Telegraf.rs/Glas Istre)