Gde je nestao četinar po kome je Zlatibor dobio ime? Sada ga opet vraćaju na ovu planinu!

U dvorištu Šumske uprave "Zlatibor" posađeno je 800 sadnica crnog bora, koji će poslužiti kao osnova za kalemljenje zlatnog bora, čije je poslednje stablo na Zlatiboru pre nekoliko godina izvalio vetar.

Pre više od pola veka u zlatiborskim šumama primećeno je nestajanje zlatnog bora, stabla po kome je čuvena ova planina i čiji je on zaštitni znak, simbol, a i jedna od legendi kaže da je Zlatibor dobio ime upravo po ovom boru.

Preporučujemo

Poslednje njegovo stablo, kažu u Parku prirode "Zlatibor", sačuvalo se u zlatiborskom selu Negbina, pod Murtenicom, nedaleko od magistralnog puta koji povezuje Zlatibor i Novu Varoš, ali je nažalost stradalo pod teretom snega, kada ga je jak severac polomio i izvalio iz zemlje.

- Poslednje stablo ovog jedinstvenog bora je ostalo u Negbini, ali je i njega savladao težak sneg i jak vetar pod visovima Murtenice, pa se sada na Zlatiboru mogu videti samo njegovi kalemi, i to u dvorištima pojedinih ustanova na Zlatiboru i u Čajetini - rekao je Boško Šopalović, upravnik ovog zaštićenog područja.

Proteklog vikenda u dvorištu Šumske uprave "Zlatibor", pod čijim krovom je i uprava parka prorode, zasađeno je 800 sadnica crnog bora, koje će, kažu, biti podloga za kalemljenje ovog jedinstvenog drveta, kako bi ga na taj način sačuvali na Zlatiboru.

U proces kalemljenja, ističu, krenuće na proleće, jer su procenili da je tad pravo vreme za ovaj čin.

- Uz podršku Evropske unije, Udruženje Discover Serbia je realizovalo ovaj projekat u saradnji sa Šumarskim fakultetom i naravno uz našu podršku i podršku našeg preduzeća "Srbijašume". Sadili smo po veoma hladnom danu, čak je bio i sneg, ali smo ipak uspeli sa svojom misijom, pa se nadamo da će i nastavak projekta na proleće nastaviti svojim tokom u najboljem redu - kaže Šopalović.

Zlatni bor je, objašnjavaju stručnjaci, retka promena na belom boru, koju je prvi put zabeležio inženjer šumarstva Salih Omanović 1927. godine, a prvo kalemljenje započeo je doktor Mihajilo Tošić 1994. godine.

U današnjem vremenu, kažu, sačuvale su se samo četiri jedinke zlatnog bora.

- Trećina uspelih sadnica zlatnog bora će biti presađene po Zlatiboru, trećina poklonjena znamenitim ustanovama Zlatibora, a trećina ponuđena na prodaju u humanitarne svrhe - prikupljena sredstva će biti namenjena za podršku deci sa Zlatibora - rekli su organizatori akcije.

Na ovaj tradicionalni srpski način, zaključuju iz Parka prirode, pokušaće da sačuvaju od zaborava i zlatni bor vrate na ovu čarobnu planinu.

(Telegraf.rs)