Leteli su 6 metara u ambis: Jelena u zadnji čas odlučila da ne ide na put sa svojima, usledila strašna nesreća
"U momentu kada savladavam nemir kod kuće, pokušavam da shvatim od čega proizlazi, jer sam u poslednjem momentu tog dana odlučila da ipak ne idem na put sa porodicom. I ne tako dugo, do mene dolazi vest da su moji roditelji i sestra imali tešku saobraćajnu nesreću". Ovom rečenicom priču o udesu u kojem je učestvovala čitava njena porodica započinje lepa Jelena (27) koja je tog 7. novembra 2020. godine, uoči Mitrovdana, odlučila da ostane kući. Porodica Ćirić svake godine toga dana slavi rođendan.
Jelena u osvrtu na najstrašniji dan u svom životu ispričala je kako je preživela trenutke kada je strepela za živote svojih najmilijih.
Porodica Ćirić tog dana uputila se u Priboj da dedi obeleže godišnjicu od upokojenja. Na Zlatiboru, nadomak Priboja i kuće, desila se saobraćajna nesreća u ranim jutarnjim časovima koja je bila posledica umora i nedostatka sna.
"Samo deset minuta pre saobraćajne nesreće sestra je pitala oca da li je u mogućnosti da vozi i sve se činilo kao da je u najboljem redu, ali nažalost umor i posao koji je radio u tom periodu, došao je na naplatu i desila se ta katastrofa. Leteli su preko 6 metara u ambis i pali na krov automobila. Tata je bio prvi koji je došao sebi i tad je krenula njegova agonija da spase svoje dete i ženu, a posebno majku koja je najgore prošla u svemu ovome i u tom trenutku je delovalo kao da je svemu kraj", preprićava Jelena.
Prvi je k svesti došao Jelenin otac koji se odmah dao u akciju spasavanja svoje porodice.
"Brzom reakcijom mog oca i njegovim stabilnim razumom u tom trenutku, uspeo je da dozove majku i da je samo osposobi da diše i iznese iz već totalno slupanog i priklještenog automobila. Bogu hvala, posle su sestra i on pronašli pomoć i sve ostalo je teklo svojim tokom. Hitna, bolnica Užice, Beograd i agonija koja je trajala mesecima", priča Jelena koja se u tim trenucima sama borila sa brigom i strahovima koji su je nadvladavali.
"Trenutak od saznanja do sledeće milisekunde mog pitanja 'Samo mi reci da su živi?' bila je ispreplitana večnost i sve uspomene u tom jednom trenutku straha. Možda najsnažniji osvrt svemu tome posle saznanja da mi je porodica živa je trenutak kada ih zovem da se uverim da je to istina, a sa druge strane veze dobijam odgovor uz suze 'Hvala Bogu da nisi krenula, ne znamo da li bi preživela'. Sve drugo postaje nevažno, njihova fizička bol ne postoji već je tu briga za bližnjeg svog", priseća se Jelena.
Osvrt na automobil u kojem su se nalazili Jelenini roditelji i sestra, ledi krv. Bio je uništen sa svih strana. Šoferšajbna zdrobljena, prednji deo automobila uništena, krov zgužvan.
Svakog 7. novembar porodica Ćirić obeležava odlaskom u crkvu, a osvrt na taj dan u njima budi emocije i godinama kasnije.
"Taj dan svake godine oležavamo sabornošću i odlaskom u crkvu, ako ne zajedno onda odvojeno, jer zbog posla ne možemo da se uskladimo. Emotivno je i dan danas jer nas je sve to promenilo živote. Ja uvek kažem na bolje, jer tako stvari i treba da gledamo. Svi smo tu, možda malo u drugačijem fizičkom stanju, ali ništa znatno teškom da se obavljaju svakodnevne obaveze - priča Jelena.
"Nikada nismo preispitivali previše što se to dogodilo i zbog čega, osim onih osnovnih "šta bi bilo ako bi i slično" već samo slegneš ramenima i nemaš odgovor, desi se i Bog te sačuva i verujte zaista Bog sačuva i samo on zna zašto je to tako. Nije ovo žalopojka već radost, da posle 4 godine mi smo tu i smejemo se, prkosimo lošem i radujemo se životu. Sjedinjeni još više u zdravlju i slozi. I od tog dana samo nam ostaje ono najbitnije "Samo da smo zdravo.." pa kakvi god da smo", poručila je lepa Jelena.
(Telegraf.rs)