Simpozijum "Postkovid sindrom i sindrom hroničnog umora" po drugi put će se održati u Beogradu

Drugi internacionalni simpozijum "Postkovid sindrom i sindrom hroničnog umora" biće održan 22. novembra 2024. godine na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", a s početkom u 9 sati.

Ovaj simpozijum ima poseban značaj, jer će biti organizovan po drugi put u našoj zemlji, s direktnim praćenjem u 19 zemalja Evropske Unije. Sastanak će biti od velikog značaja za edukaciju doktora i pacijenata iz cele Evrope.

Preporučujemo

Simpozijum će biti organizovan od strane više institucija i udruženja, uključujući Institut ,,Dedinje”, Sekciju za autonomni nervni sistem - SLD, Udruženje za neurokardiologiju Srbije i Udruženje pacijenata sa sindromom hroničnog umora i krizama svesti Srbije, pod pokroviteljstvom Evropske mreže pacijenata i lekara - EMEA. Aktivno učešće na simpozijumu uzeće Grejsmeri Brikali, predsednica Udruženja pacijenata Evropske Unije, kao i predsednici udruženja pacijenata iz Srbije, Hrvatske i Slovenije. Takođe, jedan od predavača biće i Ričard Simpson, predsednik Evropske humanitarne organizacije Invest in ME/CFS research.

Edukativni deo simpozijuma obuhvatiće predavanje istaknutih stručnjaka, uključujući Simona Кardinga iz Norviča i profesora Dejvida Prajsa sa Univerziteta Кardif, koji je vodeći ekspert za ,,Long Covid” sindrom. Takođe, profesor Branislav Milovanović i njegovi saradnici predstaviće rezultate u dijagnostici i lečenju ovih teških oboljenja.

Iako su akutni efekti Covid-19 dobro dokumentovani, istraživačka zajednica sve više obraća pažnju na hronične posledice bolesti. Oko 87 odsto pacijenata koji su preležali Covid-19 i dalje oseća najmanje jedan simptom dva meseca nakon početka bolesti, dok do 30 odsto ljudi zadržava najmanje jedan simptom čak šest meseci nakon infekcije, kada virus više nije prisutan. Ove hronične posledice poznate su kao „dugi Covid “, „postkovid sindrom“ ili „postakutne posledice Covid-19 infekcije“.

Mijalgični encefalomijelitis, odnosno sindrom hroničnog umora, predstavlja složenu i onesposobljavajuću multisistemsku bolest koja pogađa milione ljudi širom sveta. Iako je sve prisutnija, ova bolest ostaje slabo poznata široj javnosti i mnogim medicinskim stručnjacima. Razumevanje njenih uzroka i mehanizama je ograničeno, dijagnostički kriterijumi su nedosledni, a smernice za dijagnostiku i lečenje neadekvatne i zastarele. Bolest se u početku definisala kao „uporni iscrpljujući zamor nepoznatog porekla“, a dijagnoza se često postavljala isključivanjem drugih mogućih uzroka umora, zanemarujući značaj drugih simptoma.

S obzirom na sličnu simptomatologiju, postavlja se pitanje da li se radi o jednom ili dva posebna sindroma, stoji u pozivu za medije instituta "Dedinje".

(Telegraf.rs)