Ahmed pao u trans kad je čuo da je Dragan iz Srbije. U jednom trenu zaplakao: "Ostani i godinu dana za džabe"

"Ti si iz Srbije? Bivša Jugoslavija? Za tebe onda besplatno, pa i kad bi ostao na godinu dana. Ti si naš gost, mi uvažavamo naše goste." Ovim rečima započinje svoju priču Dragan Šibalić, biciklista i avanturista za "Telegraf.rs" i prepričava dirljiv susrtet sa Ahmedom koga je upoznao u toj zemlji, a koji ga je ugostio kao da mu je "rod najrođeniji", upravo iz razloga što dolazi iz naše zemlje, odnosno bivše Jugoslavije.

O ovom nesvakidašnjem i velikodušnom susretu Tadžikistanca Ahmeda i našeg bicikliste Dragana naš portal  je već pisao i objavio tada snimak na kom se vidi kako stariji gospodin u suzama govori našem biciklisti koliko voli naš narod i ljude iz tog dela bivše Jugoslavije, a koji je objavljen na društvenoj mreži "x".

Preporučujemo

"Brate, slušaj. Kada je Amerika bombardovala Jugoslaviju, mi smo plakali. Ja poštujem Jugoslaviju, Srbiju, Crnu Goru. Sve vas poštujem. Razumeš?", pričao mu je uplakan Ahmed na postavljenom videu.

Sada nam je i sam Dragan objasnio kako je došlo do pomenutog videa, kako ga je sudbina spojila sa Ahmedom i kako je tekao njihov razgovor, te da je, iako je bio primoran da uđe u njegov restoran, to na kraju ispala jako dobra odluka.

- Pokušao sam malo da dremnem, da bih uveče otišao do Trga kojeg krasi statua Ismoila Somonija. Većina Tadžika smatra ga nacionalnim herojem Tadžikistana. Statua ovog drevnog kralja može se videti u većini gradova širom zemlje. E, tu sam uradio 500 sklekova. Izgubio sam opkladu na Partizan u derbiju, ali ovo mi je i dobro došlo da se malo razmrdam. I onda pravac u neki restoran. Jeo mi se plov. Šašljika i somsi mi je već bilo preko glave...- počinje svoju avanturu Dragan za naš porta.

E, u tom momentu dolazi do "problema", priča nam dalje on, i sudbina mu puteve ukršta sa Ahmedom.

- U jednom restoranu nisu imali, pa ulećem u drugi. Poput izgladnelog tasmanijskog đavola. Kako sam uleteo, tako su oči petoro, šestoro starijih ljudi bile uperene u mene. Sedam za sto, a jedan od njih mi viče da ne rade. Ništa mi nije bilo jasno. Drugi me pita: "Šta ti treba", ja mu odgovaram da sam gladan i da hoću da jedem plov. Odgovara mi zatim: "Ne radimo danas, bila svadba ovde", pa me upita odakle sam - priča nam Dragan i dodaje kako u tom momentu narativ razgovora počinje da se menja, i to nabolje.

Nakon što je odgovorio na pitanje, a oni saznali da dolazi iz Srbije, priča počinje da dobija novi oblik i dešava se, kaže nam Dragan, nešto neverovatno.

- "Iz Srbije? Bivša Jugoslavija?", upita me Ahmed, pa pozva konobara i reče mu da mi donese plov. Meni se predstavio kao Ahmed, pa kazao: "Za tebe besplatno, ti naš gost, mi uvažavamo goste!" I tako sam sedeo sa Ahmedom za stolom, pričao i istovremeno jeo plov. Kasnije je doneo i lubenicu. Pitao me koliko sam platio prenoćište. Kažem 200 somona za noć, a on će: "To nije normalno. Pedeset somona, maksimalno sto plaćaj u Tadžikistanu. Vide da si stranac, pa ti zato tako naplatili", rekao mi je Ahmed i objasnio kako su me nasamarili.

Tada se velikodušan Ahmed ponudio da bude Draganov domaćin i ponudio mu prenoćište, sve "za džabe".

- Rekao mi je tada da mogu biti njegov gost ako želim, te da i godinu dana mogu da ostanem, a da ne platim ni somona. Ispraća me onda napolje, a onda me je ostavio bez teksta. Zaplakao se čovek kada se prisetio bombardovanja Srbije od strane Amerike i NATO-a. "Mi tada plakali, kada vas bombardovali", kaže mi on još. Odavno nisam čuo nešto tako iskreno, od srca iz dna duše - objašnjava nam Dragan, pa dodaje da tu nije bio kraj Ahmedovog gostoprimstva.

- Dogovaramo se da se sutra nađemo u 10 sati ispred statue Ismoila Somonija. Ahmed je izrazio želju da me isprati na dalji put - kaže nam Dragan na kraju svoje dirljive, nezapamćene priče o strancu Ahmedu iz dalekog Tadžikistana koji obožava Srbe.

(Telegraf.rs)