Dobra zarada, vikend slobodan, regres i 13.plata: Novopazarci ogolili dušu pred kamerom, plaču za socijalizmom

N. S.
Vreme čitanja: oko 2 min.

U najnovijoj anketi koja je sprovedena među stanovnicima Novog Pazara učesnici su s nostalgijom govorili o vremenu kada su odnosi među ljudima bili topliji, a zajednička okupljanja u krugu porodice i prijatelja svakodnevica. Pitanje koje je postavljeno prolaznicima bilo je jednostavno, ali duboko: "Šta vam najviše nedostaje iz prošlih vremena?"

Neki su zastajali, razmišljali, a neki su "kao iz topa" odgovorili. Mnogi su evocirali uspomene na igre iz detinjstva, prisećali se vremena kada su ljudi jedni drugima donosili kolače na prag, a komšijska pomoć bila podrazumevana.

- Nedostaje mi kakvo je bilo vreme i ako ubeđuješ nekoga da je to bila sloboda, nije to bila sloboda već blagostanje. Država, ljudi, komšije, braća brinuli su o najbližima o komšijama, mladi su se bavili sportom, bilo je uvek trčanja, igrali smo basket po ulci. Prigradska naselja bila su mnogo daleko, grad nije imao mnogo automobila, igrali smo se, trčali, zimi smo se sankali, skijali i klizali. Celu noć dok je padao sneg pravili smo Sneška Belića - priseća se čovek.

- Mir, poštovanje, sloga, sve, sloboda...- rekao je drugi prolaznik.

Jedan kaže, da mu iz prošlih vremena sve nedostaje, a posebno pamti taj život u socijalizmu.

- Sve nedostaje, socijalizam neću zaboraviti nikad. Onda si nešto predstavljao, sad ne predstavljaš ništa, sad može s tobom da radi ko šta hoće i kako hoće. Ja sam školu završio u ono zlatno vreme. Školovao sam se, zaposlio se, napravio kuću i sve to uradio od plate. Bio sam prosvetni radnik, a sad ne može da se živi - priča stariji čovek.

Žena se nostalgično priseća svog radnog veka. 

- Najviše mi nedostaje moj radni odnos. Bila sam 30 godina u fabrici obuće. Dobre plate, subota i nedelja neradna, regres i 13. plata. Odgajila sam dva zlatna sina, a ovo danas je katastrofa - kaže žena.

- Nedostaju mi oni ljudi - kaže čovek s tugom u očima.

Ljudi su pričali kako se najviše sećaju mladosti, druženja, obilaženja rođaka i prijatelja, smeha, šala, radosti. 

- Moj muž - odgovara gospođa na pitanje "šta vam najviše nedostaje iz prošlih vremena?".

Međutim, bilo je i suza. Turčin je sa suzama u očima ispričao čega se seća i koliko je trenutno srećan što je u Novom Pazaru jer je ovaj grad za njega poseban.

- Moje detinjstvo nije prošlo ovde, ali roditelji su mi odavde i znaš koliko sam se obradovao što sam došao, duša mi se ispunila- rekao je čovek pa se rasplakao.

Neko pati za starim ljubavima, pa je jednom čoveku žao što se nije oženio.

- Nedostaje mi  što se nisam rano oženio, jer mnogo je bilo žena, a sa kojom god sam potrčao ona bi otišla za drugim. Imao sam i dosta novca, ali džaba sve. To prođe, ovaj život je prolazan. Mi smo kao papir - cepamo se olako. Danas jesmo, sutra nismo, samo treba da bistrimo vode, a ne da ih mutimo - priča Novopazarac.

(Telegraf.rs/Sandžak danas)