Postoji tačan broj zalogaja za idealno varenje! Čuveni srpski gastroenterolog OVO poručuje za period slava

Već uveliko u Srbiji traje period slava, a na kojim su neizostavan deo bogate, masne trpeze. Gastroenterolog dr Saša Perić objasnio je u podkastu "Zdravo sa Ivanom" kako se treba ponašati u tim danima kada je ishrana u pitanju, na koje simptome koje nam organizam šalje treba da obratimo pažnju, jer pokazuju da nešto u ishrani radimo pogrešno, ali i zašto je prejedanje loša i navika koju što pre treba da izbacimo iz naše rutine.

Kako je gastroenterolog Perić objasnio, ako uporno jedemo nešto što nam ne prija, naravno da će biti propratnih simptoma poput nadimanja, želudačne kiseline, bola u želucu, te objasnio koja je to hrana koja je za naš organizam, želudac i varenje najopasnija.

Preporučujemo

Značaj 32 zalogaja

- Jako začinjena hrana, gazirana pića, velike količine belih testa, kao i velike količine kupovnih slatkiša, sve je to hrana koja je jako loša po nas. Dakle, sve ono što nam život čini lepim, kako bi se reklo. Ali, suština je da se mora voditi računa. Hrana mora biti raznovrsna - naglasio je doktor.

Kada je o prejedanju reč, gastroenterolog ističe kako je ono sada, nažalost, vrlo čest problem sa kojim se sve češće susreće, pa objašnjava zašto je važno, čak i u danima slava, ne preterivati sa konzumiranjem hrane.

- Način života, nemogućnost uzimanja hrana u više manjih obroka, gde ljudi rade na više poslova ili iz različitih ličnih uverenja koriste hranu u samo jednom delu dana, je jako problematično. Hrana treba da se jede polagano, upravo zbog toga su ona 32 zalogaja, koja mi preporučujemo, najidealniji, zato što da bi stvorili osećaj sitosti, odnosno da bi mi shvatili koliko je nama dovoljno hrane, upravo treba da damo vremena da signal iz želuca stigne do našeg mozga koji će ga registrovati - naglašava dr Perić i dodaje da, ukoliko brzo unosimo hranu, odnosno, ubacimo je u želudac u velikoj količini, mi ćemo se faktički, ističe, prezasititi.

Najbolje je, priča dalje doktor, da obroke koje uzimamo budu manji, te da je sve stvar navike.

- Obično se ljudi pravdaju da nemaju vremena za to, ali mislim da je to više stvar navike nego što je stvar realne sprečenosti da pojedemo normalan obrok. Uvek se može naći vremena da se napravi neka mala pauza u toku dana od desetak minuta gde mogu pojesti neko voće, neki lagani obok i na taj način izbeći prejedanje na početku ili kraju radnog dana.

Večera lagana ili obilata?

Ovom prilikom gastroenterolog je objasnio i važnost doručka, te objasnio njegov pravi značaj za normalno funkcionisanje našeg celokupnog organizma.

- Mi u principu više preporučujemo da bude jutarnji obroj taj bazični, jak obrok. Zašto? Mi krenemo. Probudili smo se, za nas počinje radni dan. Počinju sve one naše aktivnosti koje će nas nositi tokom celog dana. To ne treba da bude preterano veliki obrok, ali treba da bude dovoljno jak da može da nas drži da potrošimo tu energiju. Upravo to doručak sa smanjenom količinom unosa hrane u večernjim satima omogućava, da naš organizam najpravilnije funkcionište i da mu bude najkonformniji - priča doktor Perić i navodi da je sa gastroenterološke strane preporuka da se doručak ne preskače.a radimo, znači odlazak do posla, priprema, održavanje lične higijene, dolazak na posao, prvi jutarnji stres i sve ono što ide kao naša radna obaveza, treba da se pokrije odgovarajućim količinom hrane i energije koje mi uzimamo iz tog doručaka.

Pored bitnog i jakog doručka koji se ne sme preskakati, doktor je naveo i kako treba da izgleda večera, pa istakao u kojim situacijama ono što pojedemo u večernjim satima može uticati na loš san i na varenje.

- Usporeno varenje koje se javlja nakon obilnih obroka, je vrlo često uzručnik i loših snova. Vi znate da u trenutku kada unesemo veliku količinu hrane, sva krv koja je na raspolaganju odlazi u naša creva da bi pomogla u procesu varenja. Samim tim smo nakon velikih obroka i pospani malčice. Hrana se ponaša kao jako dobar anksiolitik, pa kažu da čak i u obrednom ručavanju u nekim situacijama je prilagođeno upravo tome da se ljudi malko zabave se tom hranom, a kad je unesu, onda tog trenutka mozak već samim tim biva sa smanjenom količinom kiseonika u krvi, pa malo sporije reaguje - navodi gastroenterolog.

Koju hranu izbegavati na trpezi?

Gastroenterolog Perić naveo je i koju hranu on nikada ne bi probao, odnosno, koja je to hrana koju treba izbegavati.

- Prvenstveno konzerviranu hranu, znači hranu sa velikom količinom aditiva, velike količine belih testa. Znači, to je ono što je osnovno i gazirana pića u većoj količini. Mi vrlo čisto imamo situaciju da naši pacijenti ostete privremeno olakšanje nakon unošnje gazirnog pića, pogotovo ako posle obilnim obroka. Pa kažu, popićemo nešto gazirano, a to samo donosi trenutno olakšanje. Znači, definitivno olakšanje će nastati samo u situacijama ako smanjimo obroke. Nećemo opteretiti naš organizam. Mi svakako preporučujemo raznovrsnu ishranu sa dosta voća, povrća, bez začina, kuvana hrana što je jako važno, unošenje adekvatne količine tečnosti. Smatra se da prosečan stanovnik Srbije bi trebao da unese litru i po tečnosti u toku danu. U to uračunavamo supu, ukoliko je jede, kafu, vodu i sve ostalo, da bi na taj način mogao da održi adekvatan nivo funkcionisanja organizma - objašnjava doktor.

Pored gore navedenih saveta, gastroenterolog priča i kako treba voditi računa da hrana bude raspoređena u dobre obroke.

- Znači, da ne bude pretrpana u okviru jednog obroka, da se potom pacijent ne izgladnjava, već da to bude adekvatno raspoređeno prema fizičkim aktivnostima. Ali, svakako, treba da osluškujemo svoj organizam - zaključuje gastroenterolog dr Saša Perić.

(Telegraf.rs)