Redžep iz Novog Pazara čuva zlatarski zanat, ali sa žaljenjem kaže: Niko neće u šegrte!

Vreme čitanja: oko 3 min.
Foto: RINA/Journalistic plan

Da li vam zvuči srodno bavljenje istorijskom naukom i zanatstvom? E pa jedan Novopazarac uspešno spaja i jedno i drugo zanimanje. Reč je o Redžepu Škrijelju, univerzitetskom profesoru, istoričaru, književniku, ali ujedno i juveliru. On u srcu Novog Pazara, u staroj čaršiji, ima zlatarsku radnju koja odiše tradicijom i umetničkim duhom. Redžep za RINU kaže da ga zabrinjava stanje zanatstva kod nas.

- Zanati se suočavaju sa ozbiljnim izazovima. Dok tehnologija napreduje, tradicionalne veštine polako izumiru. Da li ćemo sve svesti na kompjutere? Mi moramo da zaštitimo zanat, ne samo kao tradiciju, već i kao deo naše kulture - poručuje Škrijelj.

On je od najmanjih nogu bio zaljubljenik u zlatarstvo, ali sudeći po njegovim rečima, neće imati ko da ga nasledi u poslu.

- Mnogi mladi beže od zanata, jer vide koliko je truda i muke potrebno da se dođe do finalnog proizvoda - objašnjava on, pokazujući svoje zaprljane ruke, simbol napornog rada.

Osim njegovih potomaka, ni ostala omladina nije baš zainteresovana da im on prenosi svoje majstorsko znanje. Prosto - niko neće u šegrte.

On zna šta je problem: "Mi imamo izuzetno talentovan narod, koji može da radi ovaj posao. A zašto neće da radi ovaj posao? Jedan od razloga je što roditelji nemaju odnos prema zanatu. Oni deci sugerišu fakultet. Iako je dete neuspešno i ne zna bazične stvari u pripremi fakulteta, ono teži ka fakultetu i zaglavi se negde na tom putu. A daleko bi bilo uspešnije da zna neki zanat… Ja savetujem roditeljima da moraju poštovati želju deteta, a ne ispunjavati svoje želje preko njega, svoje neostvarane ambicije…"

Redžep ističe da je u svojoj mladfosti, sa zadovoljstvom pristizao u radionicu gde je učio, uprkos svoj teškoći koju nosi ovaj poziv.

- Ovo je posao gde, osim onog lepšeg dela, kontakta sa ljudima, imate posla i sa veoma otrovnim hemikalijama. Počev od različitih kiselina koje se koriste i za topljenje, i za preradu, i za izvlačenje, i za sve ostalo. Koristimo, recimo, i jako otrovne hemijske elemente poput cijanida, poput različitih fosfata… koji kada isparavaju mogu da ozbiljno ugroze respiratorni sistem - objašnjava Redžep mane ove "branše".

Ipak, sve ovo ga ne obehrabruje i ne "odbija" od posla koji beskrajno voli. Jer, kako ističe, "zlatarska umetnost" nije samo posao, već i strast.

- Ovaj posao se isplati samo ako ga volite. U njemu, zaista, leži i umetnost - ukrašavanje, restauracija i kreativno izražavanje - kaže Škrijelj.

On smatra da Srbija ima potencijal da bude ozbiljna turistička destinacija zahvaljujući svojim zanatima, koji predstavljaju deo kulturne baštine. I Zlatni sokak, gde se nalazi njegova radnja, privlači znatiželjne turiste. Kako ističe, nema onog ko je došao da obiđe Novi Pazar, a da nije zavirio u neki od lokala u blizini starog hamama. Ima ih petnaestak. Škrijelj dalje objašnjava kako je zlato neizostavni deo tradicije u Novom Pazaru.

- Narod voli zlato i često ga kolekcionira. Zlato se nosi kao simbol lepote, a u našem gradu imamo jedinstvenu zlatnu ulicu - podseća on.

Zahvaljujući običajima na venčanjima u Novom Pazaru zlato ima posebnu ulogu. Zanimljivi su i pešterski vašari gde se mlade pojave u kolu okićene sa toliko zlata, koliko vrede dva stana u Beogradu. I to zlato deo je tradicije Bošnjaka u seoskom području Sandžaka. Njime simbolički mlada pokazuje u koliko se bogatu kuću udala.

(Telegraf.rs/RINA)