Milenkovi unuci jedina su deca u seoskoj školi: Oči mu se napunile suzama samo zbog ovog poteza vlasti
Milanko Lukić iz prijepoljskog zaseoka Mihajlovac na svom domaćinstvu živi sa suprugom Novkom, sinom Brankom, snajom Slađanom i petoro unučića. Iako sloge u ovoj porodici ne manjka, sama činjenica da im je dom na 1420 metara nadmorske visine, na planini Jabuka, sa sobom nosi i izvesne poteškoće. Za početak, treba doći do te tačke, a bogme se odatle i spustiti radi obavljanja svakodnevnih obaveza. Milanko kaže da je ranije prilazni put bio u očajnom stanju - gume spadale sa automobila, a svake godine bivalo je upropašćeno jedno terensko vozilo.
"To je bio užas i katastrofa. Decu smo jedva prevozili do škole. Mučili smo se mnogo, čitav rad sa stokom nam nije padao toliko teško koliko to što zbog užasnog puta nismo mogli normalno da funkcionišemo", priseća se Lukić ovog teškog perioda.
Preporučujemo
Prijepoljčanin postavio kamere na planini, pa ostao zatečen šta su snimile usred noći: "Ovo je pravi dokaz..."
NAJUDALJENIJE SELO U OPŠTINI: Ova škola u okolini Prokuplja ima samo četiri đaka
Nakon toga se obratio lično predsedniku Srbije prilikom njegove posete Ljuboviji i ubrzo je obećanje o rešavanju ovog infrastrukturnog problema u Mihajlovcu - postalo je stvarnost. Kako on objašnjava, umesto 625 metara koliko je tražio, asfaltirano je dva kilometra puta. "Nisam mogao da verujem mojim očima, suze radosnice su lile niz obraze. Moja porodica i ja ćemo zauvek biti zahvalni, jer ovo je naš spas. Znam da će moja deca i unuci sada imati put i da se neće mučiti kao mi. Od mene nema srećnijeg čoveka na svetu, sa suzama u očima", rekao je Milenko.
Na dedine reči se nadovezao i trinaestogodišnji unuk Miloš, koji će sada lakše stizati do škole. "Tata i deda su nas do sada vozili, bilo je jako teško. Put je bio očajan, dugo vremena je trabalo da stignemo do škole, naročito kad padaju kiše i snegovi. Sada će sve biti mnogo lakše. Kad sam video da je put gotov i da preko njega sada idemo, to je bio jedan od najlepših dana u mom životu", kaže Miloš.
A koliko je inače život u tim krajevima težak, odnosno samo mesto pusto, govori činjenica da u lokalnu školu nema ko da ide! Da nije Lukićevih unuka, vrata lokalne obrazovne ustanove mogla bi biti "zakatančena".
Uostalom, deca "drže"školu, baš kao i što njihova porodica "drži" ovaj zaseok. Iz njega, uprkos svim izazovima življenja, nema nameru da miče nikuda.
(Telegraf.rs/RINA)