Respiratorni sincicijalni virus (RSV) može izazvati komplikacije, evo na koje simptome treba obratiti pažnju

Respiratorni sincicijalni virus (RSV) javlja se kod beba i dece, a odražava se na nos, grlo, pluća i disajne puteve. Većina dece ga dobije do druge godine života dok se kod zdrave i starije dece može javiti u obliku prehlade, kada se javlja kijavica, curenja i začepljenost nosa. Na simptome treba obratiti pažnju, i posebno je važno biti obazriv kod one dece koja imaju slab imuni sistem.

Kakva je trenutno situacija sa decom, odnosno, da li ima dosta slučajeva sa ovim virusom u poslednje vreme, objasnio je za Telegraf.rs  pedijatar, dr Saša Milićević, te naveo kako iako ima dosta pacijenata koji se javljaju sa ovim oboljenjem, mesta za paniku nema.

Preporučujemo

- Imamo slučajeve dosta ovih dana. Upravo smo u protekla par dana imali četiri slučajeva, dva teža i dva lakša. Uglavnom imamo situacije da odbijaju obroke, imaju temperaturu i malaksalost kod tih težih slučajeva. Svakako je bitno naglasiti da ne treba da se plašimo i da ne treba sada da govorimo o epidemiji. To su uglavnom deca uzrasta do dve godine. Javlja se isto i kod muške i kod ženske dece. Nije opasan, ali može da napravi problem - objašnjava pedijatar Milićević.

Kako dalje naglašava, ono što je specifično za virus jeste da izaziva bronhiolitis, jer deca imaju male disajne puteve, pa, kada se javi otok, kako kaže, ne mogu da dišu i otežano jedu, te istakao ko posebno treba da se pripazi.

- Deca koja su rizična od dobijanja jesu deca koja imaju astmu, ali ove slučajeve koje smo mi do sada imali, to su sve bila zdrava deca. Virus je jako zarazan, a ono što je zanimljivo jeste da ga dosta prenose odrasli - objasnio je pedijatar Milićević i dodao kako je najbolji način da se virus izleči inhalacija, dok se antibiotici retko preporučuju, a vid prevencije je,kako kaže, i izolacija, odnosno da, kako je objasnio, deca ne idu u vrtiće ili u škole.

Koja deca su u riziku

Pedijatar Nevena Jovanović objasnila je koje su to najrizičnije kategorije dece, kako prepoznati simptome ove bolesti, ali i koji je najbolji način prevencije.

Karakteristično za ovaj virus je obilno nagomilavanje sekreta u donjim disajnim putevima, a koje stvara bronhoopstrukciju, koja uvodi dete u akutnu respiratornu insuficijenciju i onda te posebno rizične kategorije.

- To su posebno deca koja su pre vremena rođena, nedonoščići, preterminski rođena deca, deca sa urođenim anomalijama srca, sa srčanim manama, sa levo-desnim šantom, deca koja imaju hroničnu bolest pluća, ili čak stečenu. Zatim, neka deca sa neurološkim bolestima, sa spinalnom mišićnom atrofijom, sve su to rizične kategorije dece. Isto tako, dete koje je zdravo i koje ima manje od tri meseca, takođe je rizično, deca roditelja pušača, ona iz nižih socioekonomskih uslova - objasnila je ona u Podcastu Pulmocast.

Dr Jovanović oopisala je kako izgleda klinička slika obolelog, pa objasnila koje su to promene koje mogu da nagoveste da naše dete boluje od respiratornog sincicijalnog virusa, ali i upozorila kako je isti jako zarazan.

- Pojačana sekrecija iz nosa, dva-tri dana curenje iz nosa, karakterističan kašalj, takođe, vrlo brzo može doći i do otežanog disanja. Važno je reći da je virus vrlo kontagiozan, vrlo se brzo širi, prenosi se kapljičnim putem, deca to vrlo lako prenose, ali kod male dece mlađe od tri meseca i prerođene, jedini simptom je apneja - kratki prekidi u disanju. Ne mora da ima drugi simptom - naglasila je ona i dodala kako se za otkrivanje virusa koriste brzi antigenski test, duboki bris, dok pored toga, postoji i PCR analiza koja se koristi za detekciju mnogih virusnih infekcija.

Koji su načini prevencije RSV?

I dalje nema zvaničnog leka u farmakologiji koji se koristi za borbu protiv ovog virusa, te objasnila koji su se za sada načini zaštite pokazali kao najbolji.

- Mi još uvek nemamo dokaz da neko farmakološko sredstvo ima benefit u primeni kod deteta sa ovim virusom, nego je jasna preporuka još uvek hidratacija deteta, oksigenacija, odnosno, da dodamo detetu kiseonik ako mu treba, i podršaka disajnom putu. Prevencija je najvažniji stepen. Vakcina još uvek ne postoji, ali je bitno reći da se radi na njoj - navela je doktorka.

(Telegraf.rs)