Ovog sveca slave 3 naroda: Njegove mošti, iz kojih toči miro, su u jednom od najstarijih manastira u Srbiji

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen prepodobnom Prohoru Pčinjskom, Svetom proroku Joilu i prepodobnom Jovanu Rilskom. Prohora Pčinjskog slave pravoslavni vernici Srbi, Makedonci i Bugari, a neke srpske porodice ga slave kao krsnu slavu.

Ovaj svetac rođen je u dolini Ovče pole u Severnoj Makedoniji u prvoj polovini 11. veka. Već kao mladić povukao se u pešteru Nagoričinsku, istočno od Kumanova, koja se nalazi u blizini današnjeg manastira Staro Nagoričino, i po predanju, tamo je sreo lovca Diogena. Njemu je, po predanju, prorekao da će postati car, a zamolio ga je da ga se seti kada se to obistini.

Preporučujemo

Tako je i bilo, Diogen je 1068. godine postao Roman IV Diogen, vizantijski car. U međuvremenu se Prohor povukao u jednu malu pećinu na planini Kozjak južno od Vranja. Nekih 30 godina nakon proročanstva, Prohor se u snu javio Diogenu i pitao ga:

- Zašto, Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram.

Nakon toga, Diogen je sa patrijarhom i pratnjom otisao u Nagoričino kako bi našao Prohora. Pošto ga tamo nije bilo, Diogen je otišao na Kozjak, gde je posle nekoliko dana potrage našao pećinu i u njoj mošti prepodobnog Prohora.

Baš na tom mestu car je podigao crkvu u slavu Svetog Luke, a desno od Pčinje sagradio je hram Prohor Pčinjski posvećen Prohoru. U desnom delu hrama položio je mošti sveca iz kojih je poteklo sveto miro. U Carigrad je car odneo deo moštiju, a jedan deo kasnije je završio u Ljubostinji. Ostali deo moštiju i danas se nalazi u njegovom manastiru, i danas toči miro.

Izgovorite danas ove reči:

"Pustinji žitelj, i v tjelesi angel, i čudotvorec pokazalsja jesi, bogonosne otče naš Prohore, postom, bdjenijem, molitvoju, nebesnaja darovanija primij, iscjeljaješi nedužnija i duši vjeroju pritekajuščih k tebe. Slava davšemu ti krjepost, slava vjenčašemu tja, slava djejstvujuščemu toboju vsjemiscjeljenija."

Sveti prorok Joil

Drugi po redu iz manjih proroka sv. Joil beše sin Vatuilov, iz kolena Ruvimova. Živeo na 800 godina pre Hrista. Prorokovao bedu naroda Izrailjskog i ropstvo Vavilonsko za grehe koje počini pred Gospodom. Pozivao narod na post i sveštenike na pokajne plačne molitve, da bi se Bog umilostivio. Naredite post i vapijte ka Gospodu. Između trijema i oltara neka plaču sveštenici.

Prorekao je Joil i silazak Duha Svetoga na apostole, i izlivanje blagodati Duha Božjega na sve hrišćane. Prorekao i opisao strašni sud Božji. Prorekao i slavu Crkve Božje svete.

Jovan Rilski

Na ovaj dan vrši spomen prenosa moštiju Svetog Jovana Rilskog. Svete mošti ovog Svetog Jovana prenete iz Sofije u Trnovo 1238. godine. Ovaj veliki podvižnik i svetilnik Crkve pravoslavne rodio se blizu Sofije u mestu Skrinu, u vreme cara Borisa (852-889 g.). Rodio se od bednih no čestitih roditelja.

Po smrti roditelja on se zamonaši i udalji u jednu divlju goru, i tu u jednoj pećini počne se podvizavati. Pretrpeo je tu mnoge napasti od demona i od ljudi, od razbojnika i od svojih srodnika. Po tom se preseli u planinu Rilsku, i nastani u jednom šupljem drvetu. Hranio se samo travom, i bobom, koji tu u blizini počne rasti po Božjem Promislu. Mnoge godine on nije video lica čovečjeg, dok ga, opet po Božjem Promislu, ne otkriju čobani, koji su tragali za svojim izgubljenim ovcama. Tako se svetitelj pročuje među ljudima, i ljudi mu počnu dolaziti tražeći pomoći u bolestima i mukama. Posećivao ga je i sam car bugarski Petar, i tražio od njega saveta. Mnogi revnitelji duhovnog života nastane se u blizini Jovanovoj.

Tu se ubrzo postroji hram i manastir. Sv. Jovan upokojio se mirno u Gospodu 18 avgusta 946 god. u 70 godini svoga života. Po smrti javio se učenicima svojim. Mošti njegove prenešene su najpre v Sofiju, pa u Mađarsku, pa u Trnovo, i najzad u manastir Rilski gde i danas počivaju. Rilski manastir je kroz vekove bio kula svetilja i mesto sile čudotvorne i utehe duhovne za narod hrišćanski u Bugarskoj, naročito u teška vremena robovanja pod Turcima.

(Telegraf.rs)