Tražio dadilju, pa planuo kada mu se javila: "Je l' vozačima autobusa da daju zlatne poluge posle vožnji"

Vreme čitanja: oko 4 min.
Foto: Shutterstock

Oštra polemika rasplamsala se na društvenim mrežama, a sve oko dadilje. Nakon što je jedan gospodin objavio svoju prepisku sa ženom koja je bila voljna da mu pričuva dete, poteglo se pitanje da li se u Srbiji to plaća dovoljno ili premalo, ali i koji stepen dogovornosti preuzimaju ljudi kada je nega tuđeg deteta u pitanju.

Sve je počelo od objave ispraćene printskrinom konverzacije sa potencijalnom dadiljom. Gospodin je naveo da ne želi da mu dete neko čuva besplatno, ali se zapitao da li je realno da u Kikindi neko za 26 radnih dana traži navodno 117.000 dinara.

Međutim, nije toliko rezonovanje oko plate ono što je rasplamsalo polemiku, već mnogo veći problem - dovođenje u pitanje odgovornosti osobe kojoj se poverava dete.

Većini nije uopšte upitno da je u pitanju jedna od najodgovornijih profesija. Osoba koja je se prihvati garantuje da će detetu biti dobro, lepo, da će jesti, unositi dovoljno tečnosti, da fokus neće biti na slatkišima, da će se držati rasporeda na koje je već naviklo, ali i da će s detetom raditi i, poput roditelja ili vaspitača, učiti ga novim veštinama.

Istovremeno po nekom nepisanom pravilu, odgovornost je u neku ruku i veća jer je u pitanju tuđe dete, a opcije za postizanje autoriteta manje i umnogome zavise od samih roditelja.

Ipak, gospodin je postavio pitanje upravo na osnovu odgovornosti.

"Kaže odgovornost. U redu, jeste odgovornost. Koliko bi onda platu trebao da ima vozač autobusa odgovara za 54 duše? Posle svake vožnje da mu daju zlatnu polugu?", zapitao se.

Radi boljeg uvida u konkretnu situaciju, gospođa sa kojom se dogovarao je imala ranijeg iskustva oko čuvanja dece. Za onu koja su joj lokaciono bliže tražila je 400 dinara po satu, a za onu koja su dalja 500 dinara.

Dogovor sa roditeljima

Dok neke dadilje naplaćuju po satu, druge to čine po danu, a ima i onih koji sa roditeljima postignu dogovor na mesečnom nivou.

- Gospođa mi je ponudila da radim za oko 30 do 40 hiljada mesečno u Beogradu. Prvo sam razmišljala jer mi je inicijalno predočila da bi u pitanju bilo nekoliko sati, ali onda se kroz razgovor provuklo i duže čuvanje po potrebi, kao i kada je dete bolesno, ali ne i povećavanje cene čuvanja. U pitanju je bila samohrana majka i bila sam spremna da izađem u susret dok nisam shvatila da će u realnosti broj sati biti daleko veći. Vreme koje jednostavno nemam za taj novac - rekla nam je dadilja iz Beograda.

Dakle, svodi se na dogovor između roditelja i potencijalne dadilje, ali iako je gospodinu možda pokušaj dogovora sa nepoznatom ženom iz Kikinde izazvao toliki šok da to objavi i na mrežama, verovatno je dožoveo još veći kada su počeli da se nižu komentari.

Naime, upravo odgovornost koju je na određen način unizio, stavljena je u prvi plan.

"Najodgovorniji posao je čuvanje dece. Nema tih para za koje bih čuvala tuđe dete nekad ni svoju ne mozemo da prepoznamo u situacijama sta bi mogli da urade, a gledamo ih svaki dan za tuđu da ne pričam", piše u jednom od komentara, a takav stav nije bio usamljem, naprotiv.

Sledeći problem koji su svi videli jeste u potenciranju toga da bi svako trebao da može da priušti uslugu dadilje, odnosno da to jednostavno nije za svačiji džep.

"Ma najbolje za džabe da Vam čuva dete. Od čega ona da živi ako 26 dana čuva Vaše dete za džabe?

Odvedi dete mami, pa nek ga ona čuva za džabe ili lepo u vrtić. Ako nemaš novca da platis dadilju onda je nemoj angažovati", navela je jedna korisnica.

Mnogi su skretali pažnju na to da postoje i vrtići, pa "ako nema mesta u državnom, ima u privatnim", ali bilo je i mnogobrojnih komentara u kojima su ljudi apelovali roditeljima da pažljivo biraju kome poveravaju najmlaže na čuvanje i da taj posao jednostavno nije za svakoga.

Rad sa decom - ogromna odgovornost

Što i nije. Osobe koje se late profesija koje u osnovi imaju negu od deci, moraju imati iza sebe barem neku osnovu za rad, ali i pedagošku podlogu.

Mimo samog čuvanja, osobe koje vode računa o deci moraju biti opremljene bogatim znanjem kako oko najboljih pristupa problemima koji se stvaraju na svakodnevnom nivou, tako i stepenom neophodnog rada, učenja i usmeravanja u zavisnosti od uzrasta samog deteta.

Dakle, na njima nije da posmatraju dete da se ne povredi i da "samo" garantuju njegovu bezbednost, već i da ga emotivno i mentalno podstaknu, uče i u vremenu kada roditelji nisu u prilici da budu tu - vaspitavaju.

Plate dadilja u Srbiji

Kako je Telegraf Biznis ranije pisao, dadilje u Srbiji prosečno uzimaju 650 dinara po satu, a za šta su se mnoge usaglasile da je ispod svake cene. Kada cifre prevedemo u novac, za osam sati dnevno, 26 dana u mesecu (sa jednim slobodnim danom) dadilja u Srbiji bi dobijala 135.200 dinara.

Pre samo par dana jedan oglas za posao takođe je pokrenuo oštru polemiku. Naime, par iz Nemačke je oglasio na popularnom srpskom sajtu za pretragu dostupnih poslova da im je potrebna dadilja za njihovog dvogodišnjeg sina, a ženi koju bi zaposlili nude odvojenu sobu i kupatilo u prostranom stanu, plaćene putne troškove, hranu i jedan slobodan dan u nedelji.

Kako su dalje naveli, njene obaveze bi bile da sprema detetu hranu, izvodi ga u šetnju i brine o dečaku dok roditelji nisu tu. Pretpostavka je da im je dadilja potrebna na duži vremenski period, a plata bi bila 900 evra.

(Telegraf.rs)