Zato sve i cveta: Stanari jedne zgrade u Topoli na poseban način čuvaju sećanje na dragu komšinicu
U moru gradskih i prigradskih priča o neslozi komšija, o neuređenosti zgrada i osnovnim stvarima (poput interfona i ispravne brave na ulazu), a kamoli eksternog uređenja u vidu zasađenog cveća i drveća, iz Topole nam stiže jedna sasvim drugačija slika.
Naime, u samom centru ovog šumadijskog grada, u Ulici princa Tomislava Karađorđevića, nalazi se nekoliko stambenih zgrada, a oko njih razno voće. Prema rečima stanara,sadnice voća sadila je stanarka koja je na žalost napustila ovozemaljski svet pre nekoliko godina, ali njena stabla sa puno emocija neguju građani koji u blizini žive.
Preporučujemo
Svetlana iz Topole humanim gestom oduševila komšije: Eh da nam je više ovakvih ljudi...
Ovo se ranije nije dešavalo: Zbunilo se drvo badema u Topoli, procvetalo kao da je proleće
- Posle njene smrti sve je ostalo zapušteno, ali svake godine stabla rađaju, imamo smokvu, šljivu, dunju, orah, višnju i badem. Jedino nikada nismo probali badem jer ga svake godine mraz još u cvetu obere i ovo je prva godina da je izneo svoje plodove do berbe. Drvo mu je neobično pa je na njemu dosta generacija poraslo igrajući se na stablu - rekli su za RINU stanari ove zgrade u Topoli.
Kako kažu, neko gaji badem, pa ga poliva i štiti, ali ovaj je njihov i ničiji i svi mu se dive, jer prvi cveta u rano proleće.
- A možda je ove godine pokazao svu ljubav koju je prema ovom voću imala dok je sadila profesorka Mira Šljivar poznatija kao Mira Šljiva - priča jedna od stanarki.
Ona sa ponosom ističe da jedino u ovom delu Topole u blizini stambenih zgrada ima raznog voća i prostor oko zgrada je uređen za primer.
- Jedini smo koji u gradu na zelenoj površini imamo da uberemo sveže voće, ne polivano, sasvim prirodno. Naša draga profesorka nam je ostavila ove divne biljke u amanet da se o njima brinemo i da generacije odrastaju uz njihove plodove. Ja ovde živim dvadeset godina i sada prvi put vidim plod na njemu a eto imali smo rekordnu sušu, naš badem je uspeo da nas obraduje po prvi put - dodaje ova dama.
Ona ističe da će svi stanari sačuvati stabla zbog sećanja na jednu divnu profesorku koja im je voće ostavila da uživaju u sočnim plodovima i da svojim naslednicima daruju organske plodove u godinama koje dolaze.
Zaista lep primer onog davno popularnog reklamnog slogana "nije teško biti fin", a mi bi dodali "i biti ćovek".
(Telegraf.rs/RINA)