Učiteljica Stanica je za 40 godina prešla kilometara kao da je 10 puta obišla Zemlju: A nema ni dan bolovanja

U jednom malom selu kraj Mionice, u selu Dučić, postoji škola koja je pre nekoliko dana navršila vek postojanja, ali postoji i jedna učiteljica koja je obeležila skoro polovinu veka njenog rada. Učiteljica Stanica Jelić (71) više od polovine svog života provela je radeći upravo u Osnovnoj školi "Milan Rakić" u Dučiću, odnosno tačno 40 godina i 22 dana, a u razgovoru za Telegraf.rs priseća se samih početaka, ali i značaja kakvu je reč "učitelj" imala u to doba.

Koliko je obožavala svoj posao i koliko mu je bila posvećena govori i činjenica da je radila bez dana odmora, bez ijednog dana bolovanja, a ceo svoj radni vek posvetila je upravo svojim đacima i selu Dučić. Tačno 40 godina i 22 dana putovala je iz Valjeva u školu, a za to vreme, osim ozbiljih godina staža, "sakupila" je veliku kilometražu i došla do neverovatnih brojki. Ona je prešla ukupno 417.480 kilometara prevozom (zanimljivoti radi, obim Zemlje iznosi oko 40.000 kilometara) i 24.5 hiljada kilometara peške.

Preporučujemo

- Putovala sam isključivo autobusom do Dučića, ali moja škola je od te autobuske stanice bila udaljena tri i po kilometara, pa kad se uzme u obzir i put do stanice u Valjevu ukupno osam kilometara dnevno sam prelazila pešice. Nikada nisam imala dana bolovanja, valjda me je Bog sačuvao. Naravno, poštovala sam vreme, rad i žurila pravo u učionicu - priseća se učiteljica dok joj naviru emocije.

Kako kaže, bilo je teško, odgovornost je bila velika, a posla je, osim u učionici, bilo i van nje. Za sebe kaže da je bila stroga učiteljica, ali i da su deca bila poslušna. U školi se ostajalo dok se sve ne nači, a moralo je da se nauči, ali moralo je i da se radi, a deci discipline, kaže, nije manjkalo.

- Škola je imala ispred baštu i voćnjak sa mnogo sadnica jabuka, šljiva, oraha i drugog voća. Mi smo od toga pravili džemove i deca su, naravno, aktivno učestvovala. Imali su obavezu i da u kuhinji budu dežurni, zato što se služila kuvana hrana koju su spremale kuvarice, ali tu su učestvovali i roditelji koji su donosili određenu količinu namirnica i davali jedan deo novca kako bi kupili šta je potrebno. Išli smo na mobe kod seljaka da im pomažemo, da im kupe šljive. Roditelji su dozvoljavali da se pomaže narodu koji nije mogao sve da postigne - priča učiteljica.

- Deca su bila vrlo interesantna i roditelji su dolazili često u školu i obilazili ih, ti ljudi su stvarno pomagali i borili se, ali i deca su bila poslušna - dodaje ona.

Sa đacima koji su malo teže pratili gradivo ostajala je posle škole kada druga deca odu. Vodila se evidencija o tome kako se ko ponašao, koje ocene je dobijao i kako je napredovao. Prava reč koja bi opisala školu i selo Dučić je "zajedništvo".

- Oni koji su bili najsiromašniji i njima smo skupljali novac da odu na ekskurziju zajedno sa drugom decom. Održavale su se razne priredne, pravili smo lutriju, prodavali srećke, pa od tog novca kupovali sve što je potrebno za školu - priča učiteljica.

Tokom svoje duge karijere ispratila je mnogo vukovaca, ali samo jednog učenika koji je ponavljao razred.

- Roditelji su insistirali. Rekli su ako sada ne nauči matematiku u prvom razredu, nikad neće ni naučiti. Tada su roditelji insistirali da njegovo dete nauči i da ponavlja razred sve dok ne savlda gradivo. Čitanje i pisanje moralo je da se nauči, jer oni kada su kretali u školu to nisu znali. Znači niko u to vreme nije kod kuće učio slova, mi smo ih tome učili - objašnjava ona.

Od kafane - škola

Ova, sada već čuvena škola, počela je sa radom davne 1924. godine, ali nije to bio običan nastanak jedne škole. Ova je posebna po tome što je radila u kafani Nikole Perića.

- Taj Perić je napravio kuću gde je kasnije izgrađena škola. Prvo je tu otvorio kafanu, pa onda, kako su meni pričali seljani, dolazilo je do nesporazuma jer se išlo uveče u kafane, pa su se tu ljudi tukli i naravno pili. Iz tog razloga čovek je to preinačio i dao da njegova kafana bude školska zgrada. Kasnije ju je opština otkupila - priča učiteljica Stanica.

"Tuci ovde, ja ću kod kuće"

Pre nekoliko dana škola je proslavila jubilej, a tim povodom održana je i priredba na kojoj je govorila upravo učiteljica Stanica koja je sve prisutne prisetila na đačka vremena. Osim sadašnjih, posetioci su bili i stari učenici i njihovi roditelji koji su pohađali ovu školu.

- Došli su moji učenici, roditelji i njihova deca, i stariji i mlađi, oni kojima sam predavala. Dok sam držala govor i prezentaciju o školi i dok smo se prisećali kako je to nekada izgledalo navirale su mi emocije. Prilazili su mi moji đaci, sada već odrasli ljudi, pozdravljali me. Velika je razlika između dece nekad i sad, ali i između ophođenja roditelja prema deci nekad i sad. Kad sam počinjala bilo je i packi i opomena, roditelji su govorili tada: "Tuci ovde, ja ću kod kuće" i znalo se da se ne ide kući dok se sve ne nauči - objašnjava ona.

Danas, to je jedna poptuno drugačija škola, drugo vreme i drugačiji pristup. Deca imaju sve uslove da budu dobri đaci, a škola se trudi da im obezbedi sve ono što je davno, u vreme dok je Stanica počinjala svoju učiteljsku karijeru, bilo nezamislivo. Danas školu u Dučiću pohađa 24 učenika i funkcioniše kao četvororazredno izdvojeno odeljenje Osnovne škole "Milan Rakić" Mionica.

(Telegraf.rs)