Devojka ustala dekici u busu, on je pohotno povukao u krilo: Iskustvo iz autobusa u Srbiji pokrenulo lavinu

Po ko zna koji put pitanje manjka empatije među mlađim generacijama pokrenuto je na mrežama zbog neprijatnog iskustva gospođe u autobusu, a onda je nastala prava bura u komentarima. Primeri su se ređali, pa je prst uperen ne u omladinu, već naizgled generalni manjak empatije u našem narodu i to zbog niza izuzetno neprijatnih događaja.

Jedno iskustvo kao da je otvorilo pandorinu kutiju i ispovesti su samo nastavile da se nižu.

Preporučujemo

"Vraćam se danas sa posle, ne osećam se dobro, ulazim u autobus, loše mi je, nemam vazduha... Pitam devojku, više devojčicu, od svojih 14-15 godina, koja, naravno, gleda u telefon, da li može da mi ustupi svoje mesto, jer se ne osećam dobro. Nije se pomerila, podigla je pogled prema meni, za jedno 10 sekundi i pogledala me sa dosadom u očima, bez reči, kao da sam gomila đubreta. Devojka preko puta je ustala i pustila me da sednem... Ja ovo nisam nikad doživela... Zašto deca nemaju empatiju???", napisala je jedna gospođa, ali reakcije koje su usledile verovatno nije očekivala.

Zbog jednog neprijatnog događaja svetlo je bačeno na gomilu drugih.

"Jednom sam u prevozu ustala tako jednom starijem gospodinu, jer sam jelte tako naučena, da bi sekund nakon sto je taj dekica seo meni rekao - e sad možeš ti kod mene u krilo, dok pokušava da me uhvati za ruku. Ja se stvarno izvinjavam i Vama, ali vrlo je upitno da li bih Vam i ja ustupila mesto. I Vama i bilo kome ikad", napisala je jedna devojka.

Ni gospođa koja se prva požalila, ali ni devojka koja se nadovezala nisu bile usamljene. Naprotiv, neprijatna iskustva su se samo brojila, a doživljavali su ih stariji, mlađi, osobe sa hendikepom, trudnice... Lista je brojna.

"To su vam današnja vaspitanja. Niti se roditelji, a niti mnogi nastavnici ponašaju ni kulturno ni vaspitano, pa deca samim tim poprimaju loše navike", tvrdi jedna osoba.

"Imala sam sličan slučaj, momak istih godina. Zamolila sam ga da mi ustupi mesto, slomljena ruka u povezu, 68 godina. Ništa, prazan, hladan, bezosećajni, zastrašujući pogled. Da, ustao mi je gospodin mlađi od mene. Da li da te uhvati tuga, bes ili strah?", zapitala se jedna gospođa.

Postavljeno je i pitanje da li ljudi koji zamole da im se ustupi mesto zapravo pažljivo biraju koga će pitati.

"E ovako. Dosta puta u životu mi je u prevozu prilaženo, da drugima ustupam mesto, da se pomeram, da se razmeštam, sa valjanim razlogom ili bez. Pritom još desetoro oko mene sedi, koje isto tako mogu da pitaju, ali ipak pitaju mene. Vremenom sam došla do zaključka da je to zato što ne delujem konfliktno, pa valjda ljudi misle da ću bez pogovora da izvršim naredbu. Sto se mene tiče, prevoz je svačiji, ako si platio kartu, sedi slobodno, nikome ne moraš da ustaješ", navela je jedna korisnica.

"Sećam se bila sam student. Idem basom do Niša. Autobus je stao i u bas ulaze ljudi, stoje. Među njima je bila jedna starija žena. Ustala sam i istoj ustupila mesto i stala pored njenog sedista. Na sledećoj stanici ona ustaje i ne gledajući mene poziva jednu mlađu ženu da sedne", piše u još jednom od komentara.

Ispovesti su se nizale, kao i primeri manjka razumevanja i empatije, ali i bahatosti i bezobrazluka. No, ako bismo svi prišli razumom i uz osvrt na drugoga da li se zaista ništa ne bi promenilo, a mlađe generacije imale po primeru i od koga da nauče?

(Telegraf.rs)