Mošti Svetog Stefana nađene su jer je mesto gde je počivao noću bilo obasjano: Vernici mu se mole ovim rečima

Srpska pravoslavna crkvai vernici 17, oktobra, po novoim kalendaru, obeležavaju dan posvećen Svetom Stefanu i Jeleni Špiljanović i svetom Jeroteju Atinskom.

Sveti Stefan i Jelena Štiljanović

Stefan Štiljanović je u našoj tradiciji prikazan kao najuzorniji hrišćanski vladar, koii je činio plemenita dela i junački se borio protiv Turaka.

Preporučujemo

Ne zna se kada je Stefan Štiljanović rođen, poznata je samo godina smrti, 1543. Bio je poslednji knez paštrovski, dobrotvor i srpski svetitelj. Poreklo vodi iz Primorja, iz Paštrovića. Imanje je ostavio svom narodu i otišao u Srem 1498. godine zbog sukoba sa Mlečanima. U Sremu je stolovao u gradu Moroviću.

Prilikom borbe za ugarski presto između kralja Ferdinanda i vojvode Zapolje, našao se na Ferdinandovoj strani. Od njeg je dobio imanja u virovitičkoj županiji, kao i grad Valpovo gde je vladao.

Sahranjen je u manastiru Šišatovac u Sremu, a SPC ga je uvrstila u red svetitelja.

Na njegovom grobu pojavljivala se noću svetlost, prema kojoj su i pronađene njegove svete mošti, koje su dugo počivale u fruškogorskom manastiru Šišatovcu, pa su za vreme Drugog svetskog rata prenete u Beograd i položene u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara.

Jelena Štiljanović, monaško ime Jelisaveta je srpska kneginja i svetiteljka. Posle Stefanove smrti pobegla je od Turaka u Nemačku. Kada je saznala da su pronađene mošti njenog muža, Jelena je došla u manastir Šišatovac da im se pokloni. Tu se i zamonašila pod imenom Jelisaveta. Preminula je oko 1546. godine.

Kako običaji nalažu, danas treba da uradite bar jedno dobro delo i time ispoštujete srpsku tradiciju i sećanje na Stefana i Jelenu Štiljanović.

Na današnji dan vernici treba da se pomole ovim rečima:

Na zemlji si premudrošću stekao slavu, bogatstvo tvoje Gospodu predavši, i on te je među nebeske žitelje naselio. Telo tvoje, sveti, na zemlji je sačuvao netruležno, jer si u celomudrenosti i čistoti pravedno poživeo, zato sa slobodom moli Boga da nas spase, Sveti Stefane.

Sveti Jerotej Atinski

Bio je drug svetom Dionisiju Areopagitu i nešto posle Dionisija primio veru Hristovu od apostola Pavla. Kasnije ga je ovaj apostol postavio za episkopa Atinskog. U vreme Uspenija Presvete Bogorodice i Jerotej se javio u Jerusalimu i učestvovao u pogrebu. Svojim božanstvenim pojanjem priveo je mnoge k srdačnom umilenju.

Mnogo se potrudio na delu jevanđelskom, mnoge neznabošce obratio je k istini, dobro upravio stado svoje slovesno, i najzad mučenički skončao za Hrista, koji mu dade dvojak venac u carstvu svom nebeskom: venac jerarha i venac mučenika.

(Telegraf.rs)