Njihove priče ostavile su nas bez daha: Zoran je spasio nekoliko ljudi, Mladen jednog čoveka ne zaboravlja...

Reći jedno "da" u naježem momentu dok se opraštate od nekog dragog kome nema pomoći, predstavlja humani čin kojim spašavate nekoliko života. U ovom momentu, u Srbiji više od 2.000 ljudi čeka na transplantaciju nekog organa, a samo oni znaju kako izgleda neizvesnost i borba za život.

Uz saglasnost šest donora, u Srbiji je od početka 2024. godine obavljeno 19 transplantacija, što je manji broj u odnosu na prethodnu godinu, dok je 15 porodica odbilo da donira organe svojih najbližih koji su doživeli moždanu smrt.

Preporučujemo

Oni koji su pak pobedili ovu bitku i dobili novi organ, govorili su za Telegraf.rs o svojim bitkama i podsetili koliko je život dragocen.

Mladen Todić, pre nekoliko dana prisetio se svog donora, kada je objavio njegovu sliku, jer zahvaljujući humanom činu njegove porodice, on danas živi svoj san. S druge strane, Lidija Stojanović ne zaboravlja Lejlu, devojku čija je porodica pre nekoliko godina rekla "da" i spasila njen život, kao i još nekoliko.

"Pre transplantacije svaki moj plan je bio ograničen. Da dočekam kćerkin sledeći rođendan, da sa njom odem na more, i to je sve, a onda sam zahvaljujući humanom gestu svog donora dobio šansu za novi život", ispričao je Mladen za Telegraf.rs.

Ipak, okrobra 2016. godinee, neko je u svojoj najvećoj tuzi smogao snage i potpisao saglasnost za doniranje organa, te je, kako kaže, jedan donor spasio njih nekoliko.

"Ne prođe dan da ga se ne setim, ni njega ni njegove porodice, koja je ovim nesebičnim gestom učinila da danas budemo živi i sa svojim porodicama. Iskreno, dok sam bio na listi za transplantaciju, nisam mogao ni da živim normalno, niti da planiram, tako da mi je ćerkin polazak u školu jedan poseban dan", kaže Mladen i dodaje kako je jako bitno nikada ne odustati.

"Jedno"da" spasilo mi je život"

Pored Mladena, i Lidija Stojanović iz Beograda je mlada devojka kojoj je transplantacija organa bila preko potrebna. Kako nam je ispričala, ona je sve do svoje 11. godine živela kao i svako drugo dete, a onda su se javile razne tegobe, te je ubrzo potom saznala za strašnu dijagnozu, odnosno, da ima oboljenje jetre.

Kako Lidija dalje objašnjava, agonija u potrazi za donorom dugo je trajala. Godine su prolazile, kao i lečenje, a ona je bila stalno umorna, nekada i do granica izdržljivosti. Prvi tračak nade pojavio se kada je otputovala u Italiju, gde, nažalost, i dalje nije uspela da pronađe donora. Ipak, sreća ju je ubrzo pogledala i to kada je jedna žena po imenu Fatima rekla "da" i dozvolila da organ njene ćerke Lejle dobije upravo Lidija.

"Mama me je jednog jutra nazvala telefonom i pitala da li su me pozvali na transplantaciju. Pitala sam je odakle joj to, da me niko nije zvao i iznervirala se što me budi tako rano. Bio je praznik Bogojavljanje i ona je, kako je vernik, svake godine na taj praznik zamišljala istu želju - da ja ozdravim. Te noći sanjala je zvezdano nebo i pomislila, to je to, ali sam je razočarala. Ipak, mamine želje nebo je uslišilo, i zaista tog dana posle nekoliko sati od našeg razgovora, pozvali su me i rekli, pojavio se organ", ispričala je Lidija u emisiji Zdravo sa Ivanom.

U najtežem momentu rekao "da"

Pre šest godina, Zoran Dragišić izgubio je suprugu i rekao "da".

"Pre šest godina je moja supruga Branka preminula prerano. Kada su me pitali, ja sam konsultovao njenu majku i sestru i obe su rekle 'da' bez imalo dvoumljenja. Naš gubitak ništa nije moglo da nadomesti, ali ono što smo poslednje mogli da uradimo jeste da nekome pomognemo i ja se nadam da su ljudi koji su dobili njene organe sada dobro. U trenutku kada je našu porodicu zadesila najveća tragedija imali smo mogućnost da pomognemo drugim porodicama i učinimo ih srećnima", rekao je on.

Kaže da je njemu i sinu, koji je tada bio maloletan, velika uteha to da su organi njihove supruge i majke, nekome spasili život i da ona, na neki način živi kroz te ljude.

"Nikome ne bih poželeo da se nađe u situaciji u kojoj smo se ja i moja porodica našli, ali pozivam sve koji se nađu da kažu 'da'. Pomozite nekome drugom, bolje ćete se osećati, biće i to neka uteha, 100 puta da se nađem u toj situaciji, 100 puta bih rekao 'da'. Ako moji organi, kada napustim ovaj svet, budu nekome odgovarali i sada kažem 'da'", poručio je on.

Kada je transplantacija je jedini lek

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar zahvalio je ljudima i porodicama koje su rekle "da" kada je pitanje bilo da li žele da organi njihovih najmilijih budu transplatnirani onima koji bez toga ne bi mogli da žive.

"Njih je 2.000 od toga 40 dece. Oni kada se probude prvo pomisle da li je došao taj dan kada će se pojaviti donor i kada će dobiti šansu za novi život. To su ljudi koji se nalaze među nama, koje srećemo svakodnevno, ljudi u našem komšiluku, a naši prijatelji, naša rodbina... zapamtite samo da je 20 puta veća verovatnoća da će nam organ zatrebati, nego da ćemo biti donori", poručio je ministar.

On je ukazao da oni bez novog organa ne mogu da nastave svoj život, jer im je transplantacija jedini lek.

Na pitanje da li će doći do izmene zakona, Lončar poručuje da ni jedan zakon ne sprečava ljude da budu donori i da budu humani.

"Imam razumevanja za sve nedoumice, sva pitanja, ali najviše razumevanja imam za ove ljude koji čekaju organ kao jedini spas za svoj život", rekao je ministar.

Podsetimo, na Trgu republike danas u minut do 12 postavljena je instalacija sa 2.000 peščanih satova koja simbolično predstavlja oko 2.000 pacijenata koji se nalaze na listi za transplantaciju organa u Srbiji i koja nosi poruku da vremena više nema, čime je nastavljena kampanja "Najvažniji poziv u životu".

(Telegraf.rs)