U Srbiji više od 12.000 slepih i slabovidih: Da li dovoljno vidimo one koji ne vide?

Vidimo li dovoljno one koji ne vide

"Pristupačnost je jedan od ključnih izazova za slepe i slabovide osobe u našoj zemlji. Uprkos postojanju zakonskih propisa koji regulišu ovu oblast, realnost je da mnoge javne površine i objekti, kao i digitalni sadržaji, nisu prilagođeni potrebama osoba sa oštećenim vidom. Neophodno je da nadležni organi primene postojeće propise i uvedu nove mere kako bi se stvorili uslovi za ravnopravno učešće u društvu", kažu iz Saveza slepih i slabovidih Srbije povodom Svetskog dana belog štapa.

Današnji dan je, kako ukazuju, simbol samostalnosti i nezavisnosti slepih i slabovidih, i prilika je da se ukaže na izazove sa kojima se ova populacija svakodnevno suočava u Srbiji. Njih u Srbiji ima više od 12.000.

Osnovni izazov je, dakle, ta fizička pristupačnost, a to su, između ostalog, zvučni semafori. "Zvučni semafori omogućavaju osobama sa oštećenim vidom da bezbedno prelaze ulice, dok taktilne staze, koje se nalaze na trotoarima i drugim javnim površinama, služe kao vodiči i pomažu u orijentaciji", objažnjava Milan Stošić, predsednik Saveza.

Takođe, od velike je važnosti i pristupačan javni prevoz, jer omogućava osobama sa invaliditetom da samostalno koriste sredstva prevoza uz minimalnu pomoć drugih.

Međutim, nisu fizičke prepreke sa kojima se susreću, jedino što muči ovaj deo populacije. "Pored fizičkog okruženja, pristupačnost informacija i digitalnog sveta je podjednako važna. Prilagođeni veb sajtovi i aplikacije, koji podržavaju čitače ekrana i druge asistivne tehnologije, omogućavaju slepim i slabovidim osobama da pristupe informacijama i uslugama na ravnopravan način", skreće pažnju Stošić. On objašnjava da savremene tehnologije, kao što su pametni telefoni sa govornim softverima i GPS aplikacije prilagođene slepim i slabovidim korisnicima, značajno unapređuju kvalitet života i nezavisnost. Asistivne tehnologije, kao što su Brajevi displeji i softver za prepoznavanje glasa, pomažu slepim i slabovidim osobama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Sledeća stavka koja je bitna za unaprediti, jeste - obrazovanje. "Slepe i slabovide osobe često se suočavaju sa nedovoljnom podrškom u obrazovnim ustanovama, nedostatkom prilagođenog nastavnog materijala i odgovarajućih tehnoloških sredstava. Savez slepih Srbije apeluje na donosioce odluka da osiguraju kvalitetno i dostupno obrazovanje za sve, jer je obrazovanje ključ za integraciju u društvo i zapošljavanje", poručio je Stošić.

No, da bi se kroz sve izaove što im život nosi, lakše prolazili, kao i svima, i ljudima sa belim štapom, dragocena je i finansijska samostalnost. Zato je olakšavanje zapošljavanja, za ove ljude veoma bitno. Zapošljavanje je jedan od najvećih izazova za slepe i slabovide osobe u Srbiji. Postojeće mere i programi zapošljavanja često nisu dovoljni, a diskriminacija na tržištu rada i dalje je prisutna. Savez se zalaže za uvođenje novih prava i podsticaja koji će omogućiti veću zaposlenost i integraciju osoba sa oštećenim vidom u sve oblasti društvenog i ekonomskog života", kaže Stošić. Branka Brkić iz Saveza, rekla je za RTS da su predrasude i neiformisanost poslodavaca glavne prepreke da se slepe i slabovide osobe zaposle.

Prema njenim rečima, prisutan je i strah od prihvatanja, posebno kod osoba sa invaliditetom zbog nedovoljne podrške njihovim porodicima. "Važno je da se poslodavci bolje informišu o tome kakve su mogućosti i koji su benefiti kada imaju u kolektivu osobu sa invaliditetom. Slepe i slabovide osobe često su odgovorniji radnici, vrlo su posvećeni i imaju vrstu socijalizacije koja je važna za njih, ali i podstiču okruženje na pozitivne promene", ističe Brkićeva.

Osim što im je bitno da im dok hodaju trotoarom ili preko pešačkog prelaza kretanje bude olakšano, vrlo je važno i da imaju podršku u svom radnom okruženju. "Za osobe koje imaju lakši oblik invaliditeta, potrebno je manje prilagođavanje radnog okruženja, poput nabavke računara sa govornim softverom i postavljanje taktilne staza", ukazuje ona.

Da ne zaboravimo i one najmlađe u ovoj populaciji, odnosno školarce. Brkićeva napominje da sve škole treba da obezbede za slepe i slabovide osobe da budu u odeljenjima sa decom koje vide, ističući da diskriminiacija i sterotipi mogu da budu prepreka u odrastanju.

Kao i po pitanju mnogih društvenih tema i ovde je problem u još uvek nedovoljnoj osvešćenosti populacije, jer, kako ukazuje predstavnica Saveza, mnogi ljudi recimo ni ne znaju šta si taktilne staze. Na to ukazuje Milan Nedeljkoić, predsednik Gradske organizacija slepih Beograda.  "Zadovoljni smo taktilim stazama koje se postavljaju, jer za nas to predstavlja sigurna zona za kretanje. Problem je kada ljudi ne znaju svrhu tih staza, misle da je to deo dekora, pa se dešava da se automobili parkiraju na tu stazu ili ugostitelji postavljaju stolove ili kante za smeće", ukazuje on za RTS.

Dragocena podrška ovim ljudima jeste pas vodič, ali, i tu ima prepreka jer, em je skupo, em i ćesto nedozvoljeno da sa njim ulaze u javni prevoz.

Dobra stvar među ostalim lošima, jeste veštačka inteligencija, čiji razvoj, kako objažnjava Nedelković, veoma pamaže u svakodnevnom funkcionisanju.

Saveza slepih i slabovidih Srbije, koji se skoro osam decenija zajedno sa svojim lokalnim organizacijama, radi na poboljšanju položaja ovog dela populacije, ovom prilikom apeluje na očuvanje postojećih prava i uvođenje novih kako bi se unapredila prava i položaj slepih i slabovidih osoba. Konkretno - pravo na ostvarivanje dodatka za pomoć i negu drugog lica predstavlja kompenzaciono pravo.

"Zato državni organi kroz izmenu zakonskih propisa ili donošenje podzakonskih akata treba da rade na stvaranju uslova za redovno usklađivanje visine dodatka za pomoć i negu drugog lica i njegovo uvećavanje. Savez slepih Srbije se zalaže za uvećanje dodatka za pomoć i negu drugog lica i njegovo usklađivanje sa osnovnim troškovima života i minimalnom zaradom u Republici Srbiji", poručuju.

Dakle, malo država, malo poslodovci, malo škole, malo oni koji upravljaju javnim prevozom, ali ponajviše svi mi zajedno kao društvo treba svakodnevno, a ne samo jednom godišnje, na Svetski dan belog štapa, da imamo svest o tome da ovi ljudi treba da budu što punopravniji ćlanovi zajednice.

A da rezimiramo, to ukratko znači - pristupačnost, obrazovanje i zapošljavanje.

Potrudimo se svi zajedno!

(Telegraf.rs)