Srčane tegobe sve učestalije i kod mladih i kod starijih: Evo na koje simptome morate reagovati

U Srbiji od karidovaskularnih bolesti umre oko 50.000 ljudi, dok smo po broju obolelih zauzeli treće mesto u svetu. Srčane tegobe postaju sve učestalije, čak i među mlađom populacijom, a s tim u vidu neophodno je obratiti pažnju na pojedine simptome koji iziskuju hitnu reakciju.

Faktori rizika za kardivaskularna oboljenja mogu biti pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, kao i nasledni faktor.

Preporučujemo

Iako se starosna granica oboljevanja donekle pomerila, simptomi koji iziskuju obraćanje lekaru nisu.

Kako prepoznati infarkt miokarda?

Kardiolog prof.dr Predrag Mitrović u emisiji "Zdravo sa Ivanom" objasnio je koji su simtpomi infarkta miokarda.

- Obično je to bol koji se nalazi u predelu srčane lože, koji se širi ka levom ramenu i levoj ruci. Može biti leva nadlaktica i lakat, može da ide čak i do šaka. Moće biti i neka kombinacija boli, da bole šake i deo u predelu srca, pa nekada bol može da se širi i ka vratu i ka leđima. Međutim, ono što je problem je kada se ne javlja nikakva bol, kada se javlja nelagodnost, a nekada boli samo vilica. U određenom broju slučajeva nema nikakvih najava, objasnio je profesor Mitrović.

Bez obzira na starosnu dob, kod mnogih se javlja ubrzani rad srca, te su se mnogi pitali da li je to posledica kovida ili je u pitanju takav trend.

- Više od 70 odsto populacije ima povišen krvi pritisak. Nije bitno da li je nasledna predispozicija u pitanju ili smo ga stekli usled stresa i načina života, krvni pritisak je dosta zastupljen i jako je bitno kontrolisati ga, uzimati lekove. Naš narod nije svestan koliko krvni pritisak rastura naše srce. Jako je bitno lečiti se od pritiska, lekovi su tako napravljeni za pritisak da možete da ih pijete od 15. godine i da živite 100 godina, zato je bolje uzimati terapiju nego izbegavati je. Naš narod beži od lekova, a to nije dobro kada je pritisak u pitanju - objasnio je kardiolog.

"Sve se odigralo brzo"

Milan M, koji je, kako kaže, bio u predinfarktnom stanju, svojevremeno je opisao za Telegraf šta mu se dešavalo.

- Vratio sam se s posla i večerao, seo da odmorim... Osetio sam nelagodnost, mučninu, tup bol u grudima. Nisam paničio, pomislio sam da je vreme, stres, umor... A onda sam osetio oštriji bol koji se širio kroz levu ruku prema ramenu, i preznojio sam se. Pozvao sam ženu, ona me je odvezla lekaru - ispričao je on.

Kako kaže, sve se odigralo brzo.

- Nisam proverio ni pritisak, kada krene bol i kada osetite nelagodnost, ne možete čekati. Nisam tog dana ništa radio što bi bilo okidač, jednostavno, zapustio sam zdravlje, puno sam radio, uzimao lekove po potrebi, pritisak nisam merio. Kad je doktorka videla sve, rekla je "dobro ste postupili". Krvni sudovi zarčeni, pritisak preko 145, dakle samo se čekao momenat - kaže ovaj Beograđanin (51), koji je nedavno imao zahvat.

Vremenske oscilacije mogu uticati na stanje

Valja napomenuti da i vreme umnogome ume da utiče na zdravlje. Naime, vremenske oscilacije smetaju kako hroničnim bolesnicima tako i zdravim ljudima. Nagli skok i nagli pad vremenske temperature nepovoljno utiče na organizam, te se mogu javiti glavobolje, hipertenzija, nervoza, razdražljivost.

Lekari apeluju da je neophodno uzimati terapiju na vreme, izbegavati fizički napor, ali i javiti se na vreme na pregled ukoliko osetite probadanje, nedostatak daha, lupanje srca…

Prof. dr Tomislav Kostić, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC Niš, objasnio je za Telegraf.rs da krvni pritisak i regulacija koja ide preko krvnih sudova variraju i tako dolazimo do pojma meteoropate, gde realno mnogi ljudi reaguju na promenu vremena.

- Krvni pritisak se menja zbog dinamike krvnih sudova. Promene ne pogoduju naročito hroničnim pacijentima, ne samo kardiovaskularnim nego i pacijentima koji imaju respiratorne tegobe. Mi sada nemamo visoke temperature, ali svakako slede meseci kada ćemo praviti grešku kada ulazimo u hladne prostorije koje su klimatiovane, a napolju bude preko 35 stepeni. To je šok za svakoga - objasnio je profesor Kostić.

Stručnjaci kažu da nema mesta panici, da se treba pridržavati saveta i uzimati terapiju. Ipak, osluškujte svoje telo koje vas može upozoriti na ozbiljnije probleme.

Uz preventivne preglede, a zbog statistike naše zemlje oko kardiovaskularnih oboljenja, Ministarstvo zdravlja sprovodi aktivnosti koje za cilj imaju prevenciju.

U sklopu akcije preventivnih pregleda biće povećan broj parametara i analiza koje će u fokusu imati kardiovaskularna oboljenja, a u gradovima širom Srbije biće održavane stručne edukativne tribine u okviru kojih će predstavnici Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i lekari iz lokalnih zdravstvenih ustanova građanima najaviti akciju preventivnih pregleda, ali i detaljno predstaviti značaj prevencije kardiovaskularna oboljenja.

Nastavlja se niz preventivnih pregleda

Akcija besplatnih preventivnih pregleda biće nastavljena u nedelju, 6.oktobra, u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Tom prilikom, svi građani, i oni bez zdravstvenog osiguranja, biće u prilici da u periodu od 8 do 17 časova obave kardiološki i urološki pregled, izmere krvni pritisak, nivo šećera u krvi, tumor markere PSA za muškarce kao i CEA, CA 19-9, i AFP, i da urade analizu prosečnog nivoa šećera u krvi u poslednja 2 do 3 meseca (hba1c ).

Pored toga, u okviru ove akcije, građanima će biti omogućeno da u nedelju prime sezonsku vakcinu protiv gripa. Vakcinacija u našim domovima zdravlja zvanično počinje u ponedeljak, 7.oktobra.

Ministarstvo zdravlja je akciju preventivnih zdravstvenih pregleda obnovilo u maju ove godine, u cilju rane dijagnostike i prevencije oboljevanja. Veliko interesovanje građana najbolje ilustruje podatak da je tokom osam dana ove akcije, preglede obavilo 205 hiljada građana, kojima je urađeno preko milion pojedinačnih pregleda, analiza ili zdravstvenih intrevencija.

Lista zdravstvenih ustanova koje učestvuju u akciji, sa detaljnom vrstom pregleda koji će biti obavljani u svakoj ustanovi će biti istaknute sajtu Ministarstva zdravlja.

(Telegraf.rs)