Oglasio se "Batut" zbog malih boginja: Objavljeni najnoviji podaci, jedan deo Srbije najviše problematičan

Prema najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", od pоčеtка 2024. gоdinе, zакljučnо sа 30.9.2024, nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје rеgistrоvаnа su 434 slučаjа mоrbilа.

Tокоm sеptеmbrа mеsеcа rеgistrоvаnо је 86 slučајеvа mоrbilа i tо 79 nа tеritоriјi Nоvоg Pаzаrа i sеdаm u Tutinu.

Preporučujemo

Broj registrovanih slučajeva morbila i stopa incidencije na 100.000 stanovnika po okruzima od početka 2024. godine beleži da je najveći broj slučajeva registrovan na teritoriji Raškog okruga, u okviru epidemije u Novom Pazaru koja je prijavljena 7.5.2024. godine.

Prema tabeli koju je objavio "Batut", ovo je statistika zaključno sa septembrom mesecom:

• Raška: 293 
• Beograd: 99
• Južnobanatski okrug: 10
• Kolubarski okrug: 5
• Mačvanski okrug: 5
• Pčinjski okrug: 2
• Borski okrug: 1
• Severnobanatski okrug: 1
• Sremski okrug: 1

Dva slučaja morbila potvrđena su kod dece iz Republike Srpske koja su bila hospitalizovana u zdravstvenim ustanovama u Beogradu.

Ksko javlja "Batut", najveći broj slučajeva (51,8%), kao i najviša uzrasno-specifična stopa incidencije registrovani su u uzrasnoj grupi od jedne do četiri godine, pri čemu je većina obolele dece u ovoj uzrasnoj grupi (97,7%) bila nevakcinisana. Komplikcija u vidu upale pluća bila je prisutna kod 12 obolelih osoba.

Podsećanja radi, od 7.2.2024. godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Republike Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u zemlji (prijava sumnje, laboratorijska dijagnostika, izolacija i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, vakcinacija osetljivih lica iz kontakta unutar 72 sata...)

Imajući u vidu navedene okolnosti, period zaraznosti, sezonost, ostvarene kontakte, mere pooštrenog nadzora treba sprovoditi do daljnjeg, odnosno najmanje do isteka perioda dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa procenom epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Republike.

"Male boginje počinju kao bilo koja respiratorna infekcija"

- Male boginje (morbile) počinju kao bilo koja respiratorna infekcija. Kod deteta se obično primeti da je malaksalo, da je neraspoloženo, može se javiti i temperatura. Slabiji bude apetit, neće da spava, roditelji često kažu nešto nije sav svoj. Nekada se desi da dete ima i dijareju, jer kod njih svaka virusna bolest može da zahvati više organskih sistema. Tako da u samom tom početku, zapravo, ne može da bude siguran dok se ne pojavi sama ospa da li su pitanju male boginje - rekao je svojevremeno za Telegraf.rs pedijatar dr Saša Milićević.

Dr Milićević govoreći u emisiji "Zdravo sa Ivanom" objasnio je kako prepoznati simptome i jačati detetov imunitet, ali i da li ima razloga za brigu.

Male boginje (morbile) se prenose kapljično - kijanjem, kašljanjem, preko ruke, igračaka... Kako je lekar istakao, u procesu "borbe" sa malim boginjama važan je razgovor sa pedijatrom u kojeg imaju poverenja, i dodao da se zaraza lako širi.

- To je virusna infekcija, samo ima tu karakteristiku da se manifestuje tom tipičnom ospom koja počinje obično iza ušiju, na licu pa se onda spušta dole. Tu se pojavi to zapaljenje zato im često curi nosić, vrlo često imaju bol u grlu i taj virus onda nastavlja da se širi i vrlo često uđe i u cirkulaciju i onda se širi po ostalim našim organskim sistemima - rekao je dr Milićević.

Ono što je oduvek bilo i ostalo ključno u bogledu borbe protiv malih boginja jeste - MMR vakcina.

Porazna statistika

U periodu 2020–2022. godine u Evropskom regionu SZO obuhvat prvom dozom MMR vakcine je pao sa 96% na 93%, a drugom sa 92% na 91%, pa je tako 1,8 miliona dece ostalo nevakcinisano. Za vreme trajanja pandemije u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata. Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih 20 godina. Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1%, a u 2021. godini svega 74,8%. Obuhvat drugom dozom, pre upisa u prvi razred osnovne škole, u 2021. godini iznosio je 85,8%.

Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2022. godini je bio 81,3%, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 89,5%. Postignuti obuhvat MMR vakcinom u drugoj godini života u 2023. godini je iznosio 84,5%, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 91%. Ciljne vrednosti obuhvata treba da iznose 95%, kako bi se sprečila cirkulacija uzročnika u populaciji i obolevanje.

U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5800 obolelih, od kojih je 93% bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.

Prethodne 2023. godine registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlji, od kojih je većina (94%) bila nevakcinisana.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u periodu od avgusta 2023. do jula 2024. godine u Evropskom regionu SZO registrovano je 139.138 slučajeva morbila, od kojih 133.795 (96%) u sledećih 10 zemalja: Kazahstan (1/3 slučajeva), Azerbejdžan, Ruska Federacija, Kirgistan, Rumunija, Turska, Velika Britanija, Uzbekistan, Bosna i Hercegovina i Italija.

Od početka 2023. godine, zaključno sa 1.9.2024. godine, prema podacima ECDC, u okviru epidemije u Rumuniji registrovana su 23.972 slučaja i 21 smrtni ishod uzrokovan morbilima. Pored toga ECDC tokom poslednjih 12 meseci registruje slučajeve obolevanja od morbila i u drugim zemljama EU/EEA, izuzev Litvanije i Lihtenštajna, pri čemu je najveći broj slučajeva prijavljen u Italiji, Austriji, Belgiji i Francuskoj. Pored Rumunije, porast broja slučajeva morbila od početka 2024. godine u zemljama u okruženju evidentan je i u Federaciji Bosne i Hercegovine, gde je zaključno sa 29.9.2024. godine registrovano 7218 slučajeva i jedan smrtni ishod uzrokovan morbilima, kao i u Republici Srpskoj gde je tokom 2024. godine registrovano 309 slučajeva morbila, od čega 228 (73,7%) na teritoriji Bijeljine.

(Telegraf.rs)