Gas, ugalj ili struja? Kako se grejete: Evo kakve posledice proizvode tipovi energenata
Grejanje na ugalj je sigurno najštetniji izbor što potvrđuju i brojna istraživanja i izveštaji o zagađenju vazduha. Telegraf.rs sproveo je onlajn anketu u kojoj je pitao Srbe kako se greju, a ubedljivu pobedu odmela je opcija koja je ekološki najlošija.
Od 294 ljudi, 21.43% ispitanika reklo je da se greje na gas, 26.87% njih koristi struju za izvor toplote, dok se na kotao na ugalj greje čak 51.70% naših čitalaca. Iako je "najčešći izbor" i te kako nije i najbolji, jer je velika opasnost po zdravlje i životnu sredinu.
Korišćenje uglja kao energenta u domaćinstvima ima višestruke štetne posledice koje su vidljive i u svakodnevnom životu. Kada se ugalj sagoreva u kotlovima, oslobađa se velika količina štetnih materija koje posle udišemo, a one mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme poput astme ili bronhitisa. U nekim gradovima u Srbiji koncentracija ovih čestica tokom zime često premašuje bezbedne granice što se direktno povezuje sa upotrebom uglja za grejanje.
Svi smo tokom zimskih perioda videli "crne oblake" koji izlaze iz dimnjaka domaćinstva koje se greje na ugalj. Taj dim ne nestaje – on se taloži na prozorima, fasadama zgrada, ali i u plućima ljudi koji žive u okolini. Građani često svedoče o slojevima crne čađi na nameštaju, a u zimskim mesecima, ako ste primetili da teško dišete i da vam vazduh "smeta" - to je sve zbog sagorevanja uglja u kotlovima.
Međutim, ovo nije krajnje rešenje, postoje i druge opcije. Ministarstvo je preduzelo poteze sa ciljem da brojke budu drugačije. Sa željom da unapredi kvalitet vazduha i podrži ekološki održiva rešenja, Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije i ove godine pokrenulo je inicijativu subvencije za zamenu kotlova na ugalj.
Nekoliko javnih ustanova u Srbiji već je iskoristilo subvencije i zamenilo stare kotlove na ugalj ekološki prihvatljivijim rešenjima, to mogu uraditi i domaćinstva i prebaciti se na prihvatljivije izvore energije, poput gasa ili peleta. Na taj način smanjiće se štetne emisije, a poboljšati kvalitet života svih građana.
Grejanje na ugalj možda izgleda kao jeftina opcija, ali kada uzmemo u obzir zdravstvene, ekološke i dugoročne ekonomske posledice, to je daleko od održivog izbora. Jedan od dugoročnih ciljeva Ministarstva je podsticanje domaćinstava da prelaze na drugačije izvore energije kao što su solarni paneli ili toplotne pumpe. Neke javne ustanove u Srbiji već su zamenile kotlarnice, a građani su rekli da su primetili poboljšanje vazduha.
Ove brojke iz ankete, trebalo bi da budu drugačije, a crni oblaci više ne bi trebalo da izlaze iz dimnjaka, a grejanje bi trebalo da bude "zdravije" i čistije.
(Telegraf.rs)