Zima je pred vratima, a deda Mile sam, gladan i zaboravljen od svih: Moli samo za ono osnovno
Deda Mile (66) živi sam u selu Priboj kod Vladičinog Hana u siromaštvu koje teško može da zamisli neko ko nije prošao sličnu sudbinu. Godine su ga slomile, a moždani udar i šlog ostavili ga u stanju u kojem se jedva kreće, oslanjajući se na štake kao na svoje poslednje oslonce. Zima je pred vratima, a njemu je potrebna naša pomoć kako bi izgurao i ovu godinu.
U toj tišini i osami, deda Mile vodi borbu za preživljavanje, dan po dan. Komšije i rođaci mu s vremena na vreme donesu hleb i osnovne namirnice, ali ta pomoć dolazi neredovno. U njegovoj skromnoj kući nema kupatila ni vode, pa se deda Mile kupa u starom koritu, jedva uspevajući da donese vodu sa česme iz dvorišta, njegov život je borba koju vodi sa svakim pokretom.
"Treba mi hrana, lekovi… Zima je pred vratima, nemam drva, nemam frižider. Zidovi su ispucali, stolarija je stara i duva na sve strane. Nemam nikakva primanja," govori on tihim glasom, dok mu pogled luta po ispucalim zidovima koji ga odvajaju od spoljašnjeg sveta, ali ga ni od čega ne štite.
Juče mu je humanitarac Nenad Zlatanović doneo nekoliko namirnica, dovoljne za par dana, uz apel da svi dobri ljudi pomognu koliko mogu. Svaka pomoć je za deda Mileta, sada, pitanje opstanka.
Nameće se pitanje gde su institucije i zašto niko nije pružio ruku pre nego što je siromaštvo postalo svakodnevna bitka ovog skromnog čoveka? Dok zima dolazi, jedno je sigurno – deda Mile ne može da pobedi ovu bitku sam. Potreban je glas zajednice, potrebna je solidarnost.
(Telegraf.rs/017_dn)