Nataša je beogradski asfalt zamenila Tanzanijom i pronašla sreću: Sa Habibom živi u domu bez vrata i prozora

Nataša Krsmanović iz Loznice i Habib iz Tanzanije imaju, pogađate, nesvakidašnju ljubavnu priču. Ali po tome kako danas žive, oni su još posebniji, a njihova poruka o važnosti tolerancije i ljubavi - neprocenjiva.

Svoju ljubav započeli su na Zanzibaru. Nataša je "sačekala" i koronu dok je bila na Zanzibaru, i poslednji dani boravka su polako isticali. Ona je morala da "preseče" i donese odluku o njihovom odnosu, kako sama kaže, "da li je to ozbiljno" i da li želi da se vrati za Srbiju. Ipak, ostala je sa Habibom. On je danas njen muž sa kojim živi u kući bez prozora i vrata okružena životinjama. Da, dobro ste pročitali.

Preporučujemo

Za Telegraf Lozničanka otkriva kako su reagovali njihovi roditelji na vest da su pronašli partnera sa drugačijom bojom kože i druge vere, kao i šta se to najviše svidelo Habibu nakon prve posete Srbiji. Ali, da krenemo redom.

Nataša je rodom iz Loznice, a studije psihologije započela je u Beogradu. Nakon čega je neko vreme radila. Kak0 je oduvek volela da putuje, najveća želja joj je bila da poseti Afriku.

- Oduvek su me jako interesovale različite kulture i tradicije afričkog kontinenta. Ja sam 2019. godine odlučila da kupim kartu u jednom pravcu i da malo putujem i volontiram pa šta god da se desi. Onda sam se zatekla na Zanzibaru i tu sam dobila ponudu da radim godinu dana u jednoj školi. Meni se Zanzibar dopao i odlučila sam da tu ostanem i nakon mesec dana od te odluke ja sam upoznala Habiba, mog sadašnjeg muža. On je Tanzanijac. U to vreme on je poslovno bio na Zanzibaru, a inače je iz Dar el Salama, najvećeg grada u Tanzaniji - priča Nataša za Telegraf.

Upoznavanje, druženje i ljubav, sve se brzo odigralo. Početak korone nagovestio je Nataši kraj boravka na ezgotičnom ostrvu pa je morala da donese odluku.

- Mi smo se upoznali preko zajedničkog poznanika, počeli da se družimo, a ubrzo počeli da se zabavljamo. To je nekako brzo sve išlo jer je sam Zanzibar jedno malo ostrvo. Meni je bilo važno, jer sam tu bila na godinu dana, da shvatim da li je ovo ozbiljno ili nije. Onda se dogodila Korona i tada je sve nekako bilo u pet dana, da li ću da dođem za Srbiju ili ne i šta da radim. Ja sam odlučila da ostanem. Ta škola se privremeno bila zatvorila i mi smo se preselili u Dar el Salam u njegovu nedovršenu kuću i od tada smo tu. Živimo u prirodi, bez vrata i prozora, zajedno sa raznim životinjama i našim kućnim ljubimcima - opisuje Lozničanka.

Prihvatanje njihovog odnosa od strane roditelja bilo je pozitivno, ali na početku praćeno određenim predrasudama koje su, ističe Nataša, vrlo brzo nestale.

- Moji roditelji su vrlo otvoreni i verovatno drugačiji nego većina roditelja i oni su reagovali pozitivno. Možda Tanzanija nije mesto gde bi oni živeli, ali kada ovde dođu i posete nas zanima ih sve i radoznali su da nauče kulturu. Njima je teško što smo mi daleko, ništa drugo. Što se tiče ovako ljudi, sada kada smo bili u Srbiji ja sam čak bila iznenađena koliko su svi imali pozitivan odnos prema nama i prema Habibu. Vrlo su radoznali, ali na jedan pozitivan način. Ljude unteresuje odakle je, kakva je tamo kultura, šta radi. Zapitkivali u ga dosta. i lilno, nismo imali neku neprijatnu situaciju, mada ja verujem, znajući različite porodice u Srbiji, da je dosta ljudi u fazonu "super je to sve dok to nije moje dete". Ono što je naša prednost je što njegovi roditelji ne žive sa nama tako da oni se nekako nisu ni pitali. Po tome je on drugačiji od većine lokalaca ovde. Bilo je malo nezgodno zbog toga što smo mi različite veroispoesti jer su oni muslimani, a ja pravoslavna hrišćanka, na početku je to bio malo šok, ali se to brzo prevazišlo i imamo dobar odnos. Oni su isto mene veoma prihvatili i ja se osećam lepo kada ih posetimo i kada oni dođu ovde - ističe Nataša.

Kada se upoznala sa Habibom, kako kaže, znao je za našu zemlju, ali je nikada nije posetio. Ove godine prvi put sa njom je došao u Srbiju, a posebno mu se svidela hrana i priroda, ali i gostoprimljivost ljudi.

- Njemu i velikom broju ljudi ovde, je istočna Evropa prilično egzotična, kao što je nama Afrika i on je oduvek želeo da otputuje na Balkan da vidi ističnu Evropu i ovo mu je bio prvi put. Jako mu se svidela Srbija. On je ranije putovao u zapadnu Evropu i postoji velika kulturiloška ralika između zapadne Evrope i Afrike. Mi smo mnogo sličniji kulturološki njima i njemu se to mnogo dopalo. Dopalo mu se što su ljudi topli, gosptoprmljivi što se i dalje vrlo vrednuje porodica jer je to nešto što mi delimo. Jako mu se dopala priroda u Srbiji i hrana. Pomalo je naučio, na primer "hvala", "živeli" i tako poneku reč - priča Nataša.

Svoju ljubav krunisali su brakom u Tanzaniji, ali u Srbiji, kako kaže Lozničanka, nisu uspeli da se građanski venčaju jer nisu imali dovoljno vremena da prikupe papirologiju.

-  Mi na kraju nismo uspeli u Srbiji građanski da se venčam je jer je papirologija užasno komplikovana i nismo imali dovoljno vremena da sakupimo sve papire. Mi smo se venčali prvo u Tanzaniji u januaru po tanzanijiskim običaji, to je neki miks muslimanskih i njihovih tradicionlanih običaja, ali ja sam zadržala svoju religiju, on svoju i zbog toga nismo mogli da se venčamo u crkvi u Srbiji. Svakako planiramo da se venčako građanski kada dođemo - ističe Nataša.

(Telegraf.rs)