Da li je važno da prvaci već znaju da čitaju, pišu, sabiraju? Odgovor nije ono što mislite!
Kakvo predznanje je neophodno detetu koje kreće u prvi razred, pitanje je koje muči mnoge roditelje, a sve češće i decu kojoj se neretko nametne od strane brižne rodbine, porodičnih prijatelja i društva uopšte.
Primetan je porast dece koje roditelji upisuju na raznorazne kurseve, časove i treninge maltene od kako izgovore prve reči, a nekad i pre toga.
Čitanje, pisanje, računanje, neke su od radnji za koje se ranije verovalo da treba da se nauče na početku osnovne škole i ne pre toga izuzev ukoliko samo dete ne iskaže želju za takvim znanjem. Danas, to je retko tako.
Tražeći odgovor na pitanje šta je to što deca zapravo treba da znaju pre polaska u školu, pitali smo zrenjaninsku učiteljicu Ivanu Bošnjak Bošnjak koja slovi za jednu od najboljih nastavnica u Srbiji. Vole je kolege, roditelji, a najviše deca.
- Iz mog dugogodišnjeg iskustva, deca koja dođu sa "znanjem čitanja i pisanja" uglavnom umeju da nepravilno pišu velika slova, a sve će kasnije, većinom, pisati malim slovima. Nisam, za sve ove godine, primetila da su bolje napredovala deca koja su znala da čitaju i pišu pre početka polaska u školu - rekla nam je.
Objasnila je i da su učitelji obučeni da rade sa uzrastom učenika prvog razreda, zajedno uče, prvo elemente slova, a zatim i sama slova.
- Dete mora u da "u svojoj glavi" veže glas za slovo, a to je retko ko sposoban pre sedme godine. Uglavnom umeju da "crtaju" slova. Dakle, već prilikom prvog diktata, ne bude razlike između onih koji su znali slova i onih koji su ih učili u školi. Nije loše ako dete u školu krene sa raspoznavanjem slova, no, ni to nije presudno za napredak - objasnila nam je Bošnjak Bošnjak.
Što se sabiranja i oduzimanja tiče, malo je kompleksnije.
- Đak prvak ne mora da zna da sabira i oduzima, ali je dobro da ima u svesti formirano značenje broja. Ne kao simbola, nego da ume da prebraja stvari oko sebe, da razume odnose veće - manje, niže - više, šire - uže. Zanimljivo je da su im ti pojmovi u poslednjih par godina skoro nepoznati. U "moje vreme" učitelji su zabranjivali đacima da računaju "na prste", koristili smo štapiće. Od svog oca, čuvenog učitelja, naučila sam da dete ima na svojim rukama 10 "štapića". Kakva je onda razlika između štapića i prstiju? Ja dozvolim đacima da tako računaju, dok ne automatizuju process sabiranja i oduzimanja. Često se, poslednjih godina, dešava da, kad kažem detetu: "Pokaži mi prstima 6", ono počne da prebrojava svoje prste. Eto, to bi mogao biti dobar savet roditeljima, da vežbaju sa detetom tako da dete može da u svakom momentu pokaže prstima traženu količinu - kaže nam Bošnjak Bošnjak.
Dakle, valjalo bi što više puštati decu da budu ono što i jesu - deca, uz usmeravanje i vaspitavanje, a ukoliko sami požele da savladaju i nauče nešto novo, na roditeljima je da im to omoguće što je moguće više.
Svojevremeno smo i intervjuisali zrenjaninsku učiteljicu koja je svoje neverovatne savete zbog kojih i slovi za jednu od omiljenih nastavnica rado podelila sa svima.
(Telegraf.rs)