Klimatske promene ne zaobilaze ni Srbiju: Neverovatan skok srednje temperature kod nas

Klimatske promene su nešto s čim se bori čitava planeta, pa promene nastale usled njih nisu zaobišle ni Srbiju.

Podsetimo, klimatske promene su dugoročna promena prosečnih i srednjih temperatura i vremenskih uslova na Zemlji. One su uzrokovane faktorima kao što su biotički procesi, varijacije u sunčevom zračenju koje prima Zemlja, tektonske ploče i vulkanske erupcije, mada su određene ljudske aktivnosti identifikovane kao primarni uzroci neprekidnih klimatskih promena koje se često odnose na globalno zagrevanje.

Preporučujemo

Prosečna temperatura na Zemlji danas je oko 15 stepeni Celzijusa i ona se menjala u toku prošlosti. Tada je bila ili mnogo viša i mnogo niža.

Klima ima prirodne fluktuacije, ali naučnici kažu da temperatura sada raste brže nego u većini ranijih slučajeva.

Takva je situacija i u Srbiji

Trend je takav da podaci pokazuju da temperatura vazduha konstatno raste na globalnom nivou od kraja sedamdeseti godina 20. veka, a manje-više situacija je slična i u Srbiji i beleže se srednje temperature uglavnom iznad prosečnih vrednosti, neretko i znatno iznad.

Poslednjih dvadesetak godina nad Srbijom su izraženiji mnogi ekstremi. Takvih pojava bilo je i u prošlosti, ali sada je njihova smena nagla i izraženija.

Tako je sve više sušnih leta ili delova godine, pa potom nastupi period sa veoma obilnim padavinama i poplavama.

Sa porastom temperature, više je vlage u atmosferi, a to predstavlja "gorivo" za što jače oluje.

Dakle, jakih oluja, pa i superćelijskih oluja bilo je oduvek, ali su poslednjih godina jače i izraženije, ali i češće, što je posebno bio slučaj prošlog leta.

Ovogodišnje leto moglo bi biti najtoplije ikada, ako su gledaju srednje vrednosti temperatura. Dugotrajni vreli i toplotni talasi doneli su vrlo visoke temperature vazduha, zbog čega su ovog leta srednje mesečne temperature više i za 3 do 5 stepeni, dok su tokom zime bile više i za sedam-osam stepeni.

Zbog ovakve situacije, ova godina ide ka tome da možda bude i najtoplija ikada i to ne samo u svetu, već i u Srbiji.

Beograd je od 1961 do 1990. imao srednju godišnju temperaturu vazduha 11,5 do 12 stepeni, dok je poslednjih 30 godina ona 13,2 stepena. Ipak, neretko poslednjih godina srednja godišna temperatura vazduha u Beogradu je iznad 14 stepeni, što odgovara srednjim vrednostima na severnom Jadranu.

Ovaj porast više je izražen u Beogradu, nego nad ostalim predelima Srbije, gde je takođe primetan porast bar za stepen.

Veći porast temperatura u Beogradu može se pripisati kako klimatskim promenama na globalnom nivou, tako i efektu ljudi. Beograd, kao i mnoge druge veće urbane sredine predstavljaju velika toplotna ostrva.

Dakle, tu je čovek uticao na lokalnom nivou, a temperature tokom mirnih i stabilnih dana mogu biti više za nekoliko stepeni, zimi i do 10 stepeni u tim sredinama u odnosu na ruralna područja, odnosno područja izvan toplotnog ostrva.

Ovo leto odlikuje se i veoma sušnim vremenom, a broj ovakvih leta je sve veći. Pored ovog sušnog leta, sušno i vrelo bilo je i 2000, 2003, 2007, 2012, 2015, 2017, 2022, 2024.

Poseban problem poslednjih godina i što padavine nisu pravilno raspoređene i što u kratkom vremenskom intervalu nekada se izluče veoma obilne padavine, koje uslovljavaju poplave i bujice.

Zbog ovakvih promena, sve više "pati" i poljoprivreda, a situacija je nekada i zaista alarmantna, što je slučaj i ovog leta, naročito kada su kukuruz, soja i suncokret u pitanju.

Sve više temperature utiču i na promenu vegetacije, a ove godine i berba kukuruza obavlja se već sada na pojedinim parcelama i to mesec dana ranije.

Podaci pokazuju i da su poslednjih godina zime sve topliji i da se toplotni talasi javljaju čak i u zimskom delu godine. Kada je reč o snegu, sve manji je i broj dana sa snegom ili se dešava da se sneg zaveje usred aprila, što je bio slučaj u Beogradu prošlog aprila.

Poslednjih desetak godina u Srbiji je sve više broj tropskih dana i noći, manji broj mraznih dana i sa snegom.

Kada je reč o godišnjoj sumi padavina, ona je manje-viša slična kao i ranije, ali je njihov raspored neretko neravnomerno raspoređen i nije redak slučaj da se dogodi ozbiljan defcit padavina u vegetacionom periodu.

Sve toplije zime i u Srbiji dovode do nedostatka snega i snežnog pokrivača na planinama. Zlatibor je prethodne zime skoro bio bez snega, a Kopaonik je dočeako Novu godinu bez snega, koji je pao tek znatno kasnije prema kraju januara.

Na porast temperatura utiče i efekat staklene bašte

Efekat staklene bašte je zagrevanje koje se dešava kada određeni gasovi u Zemljinoj atmosferi zadrže toplotu. Ti gasovi propuštaju svetlost, ali zadržavaju toplotu, poput staklenih zidova staklene bašte, a otuda potiče i ovaj naziv.

Sunčeva svetlost pada na Zemljinu površinu gde se energija apsorbuje i zatim zrači nazad u atmosferu kao toplota. U atmosferi, molekuli hvataju deo toplote, a ostatak se oslobodi u svemir. Što se više gasova sa efektom staklene bašte koncentriše u atmosferi, više toplote ostaje zarobljeno u molekulima.

Zemlja bi bez tog efekta bila oko 30 stepeni Celzijusa hladnija i vrlo nepristupačno mesto za život.

Ovaj fenomen je poznat kao klimatske promene ili globalno zagrevanje.

Klima se menjala tokom istorije Zemlje.

Da bi se odredilo da li se klima promenila, potreban je nekada niz od više stotina i hiljada godina, a ne kraći period.

Biljke mogu pomoći da se uravnoteži efekat staklene bašte na Zemlji. Sve biljke, od džinovskih stabala do sićušnog fitoplanktona u okeanu – uzimaju ugljen dioksid i oslobađaju kiseonik.

Od početka industrijske revolucije, kada su ljudi počeli da sagorevaju velike količine fosilnih goriva, količina ugljen-dioksida porasla je za oko 50 odsto.

Svet topliji za jedan stepen

Svet je sada za nešto više od jednog stepena topliji nego krajem 19. veka.

Ova promena ima ogroman uticaj na životnu sredinu.

Što se više temperature budu povećavale, to će uticaji klimatskih promena biti sve gori.

Klimatske promene veoma utiču na ogroman broj ljudi u svetu, i to čak na oko tri i po milijardi ljudi.

Očekuje se da će najviše štete biti naneto ljudima koji žive u siromašnijim zemljama jer će imati manje sredstava za prilagođavanje.

Svetski lideri se sastaju svake godine kako bi razgovarali o vlastitim klimatskim promenama.

Dakle, možemo videti da su za klimatske promene delom odgovorni ljudi, naročito na lokalnom nivou.

Zbog toga i i treba dosta da poradimo i da ublažimo te promene, povećanjem zelenila, smanjenjem CO2, da se kontroliše seča šuma i prašuma.

Priroda oko nas i reke zatrpane su smećem i efekat poplava ili nekih drugih nepogo tada bude dodatno izražen.

Čuvajmo našu planetu, jer rezervnu nemamo, a često se ponašamo kao da je imamo.

(Telegraf.rs)