Neverovatan put Andrije do Kembridža: Talentovani matematičar (20) iz Žitkovca ostvario svoj san!

Andrija Živadinović (20) iz Žitkovca kod Aleksinca, student prve godine Matematičkog i Računarskog fakulteta u Beogradu ostvario je svoj dečački san - primljen je na sudije matematike na Kembridžu, svetski poznatom i priznatom britanskom univerzitetu.

Univerzitetu u Kembridžu osnovan je davne 1209. godine i trenutno važi za jedan od dva najbolja univerziteta na svetu. Profesori Kembridža osvojili su do sada 121 nobelovu nagradu, a studenti tog univerziteta bili su između ostalih i Lord Bajron, Čarls Darvin, Vladimir Nabokov i Isak Njutnj.

Preporučujemo

Veoma stroge kriterijume za upis koledža ispunio je i Živadinović koje je kao osnovac i gimnazijalac osvojio veliki broj nagrada i medalja na državnim i međunarodnim takmičenjima iz matematike, fizike i programiranja.

Najznačajnije medalje koje je osvojio svakako su dve bronzane medelja sa svetskih matematičkih olimpijada. Uspehe koje je postizao u osnovnoj školi u Žitkovcu koju je pohađao do šestog razreda i gimnziji "Svetozar Marković" koju je pohađao od sedmog razreda, Andrija je nastavio i na uporednim studijama na Matematičkom i Računarskom fakultetu u Beogradu. Uspeo je da položi sve ispite u junskom ispitnom roku sa prosekom 10.

Živadinović je kazao da je i prošle godine konkurisao i bio primljen na osnovne studije matematike na Kembridžu, ali da je njemu i njegovoj porodici godišnja školarina od 43.000 evra bila preskupa, tako da je morao da odustane.

- Ove školske godine sam ponovo aplicirao i odobrena mi je stipendija koja pokriva najveći deo troškova studiranja, tako da ću oktobra moći da krenem tamo na studije - rekao je Živadinović.

Prema njegovim rečima, prijavljivanje na studije na Kembridžu nije ni malo jednostavno i traje više meseci.

- Na standardizovanom sajtu za sve univerzitete u Engleskoj popunjavaju se opšti podaci i prilaže preporuka barem jednog nastavnika ili profesora, a prilaže se i dokument koji bi najbolje mogao da se opiše kao motivaciono pismo. U tom dokumentu pišete šta ste sve do sada postigli tokom školovanja. Nakon toga sličan dokument šalje se i samom Kembridžu - kazao je Živadinović za Telegraf.rs

Najvažniji deo prijema na Kembridž, dodao je Živadinović, jesu intervjui, a kada se aplicira za matematiku oni podrazumevaju rešavanje zadataka.

- U decembru sam imao dva intervjua. Tokom jednog radio sam uživo zadatke pred profesorima koji su zaduženi za intervjue, a za jedan sam dobio test pa sam ga radio sam neko vreme, a onda o onome šta sam uradio diskutovao sa profesorima sa Kembrdiža - objasnio je naš sagovornik.

Prema Živadinovićevim rečima, u januaru ove godine dobio je ponudu za prijem na fakultet sa dodatnim uslovima koje treba da ispuni da bi bio primljen. Dodatni uslovi za prijem su, pored završene srednje škole ili prve godine fakulteta, i dva testa iz matematike.

- Njih sam radio u junu i obuhvatali su svo gradivo iz srednje škole, ali po britanskom programu, koji se razlikuje od našeg. Nije bilo baš lako spremiti se za to jer zadaci nisu bili ni malo "naivni" i postojalo je vremensko ograničenje da se urade. Za njih nije bitno koliko ste imali dobar rezultat, već se samo ocenjuje da li ste položili ili niste, mada sam na njima imao dobar rezultat - izjavio je Živadinović.

On je kazao da je uslov za upis i obezbeđivanje para za studije, a on je dobio obaveštenje koledža da je dobio punu stipendiju, čime je ispunio sve uslove.

- Studiranje na Kembridžu razlikuje se od studija u Srbiji prvenstveno po tome što umesto dva semetra postoje tri terma i nema polaganja ispita neograničen broj puta. Tokom prva dva terma koji su najbliži našim tromesečjima slušaju se predavanja i imaju časovi sa mentorima, a u trećem termu su pripreme za polaganje ispita i samo polaganje ispita. Svi predmeti se polažu u par dana. Ukoliko tada neko padne, postoji prilika da se ispit polaže još jednom na jesen, ali se to ne dešava toliko često, cilj je da se održi jednom ispit i da to bude to - objasnio je Živadinović.

Kako je kazao, za sada ne može da kaže da li će matematikom i kojom oblasti matematike baviti u budućnosti, već tu odluku doneti nakon završetka osnovnih studija.

(Telegraf.rs/D. K.)