Od herojstva do zaborava: Zašto su spomen obeležja junaka zarasla u korov u Ivanjici?

E. K.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Među junacima ivanjičkog kraja posebno se istakao Dušan Purić, ali

Foto: Infoliga

U brojnim ratovima u prošlom veku ivanjički kraj dao je mnogo velikih junaka. Među njima posebno se isticao Dušan Purić koji je zbog herojstva posthumno unapređen u čin pukovnika. Njegova spomen ploča u Ivanjici danas je obrasla u korov.

Dušan je rođen u Ivanjici 1873. godine u trgovačkoj porodici. Osnovnu školu završio je u istom gradu da bi u Beogradu posle završetka šestog razreda upisao Vojnu akademiju koju je završio 1894.godine. Svoje junaštvo Dušan je komandujući vojskom iskazao u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.

Za ono što je učinio braneći otadžbinu u Beogradu mu je 2003. godine, u Ulici vojvode Stepe, postavljena spomen ploča, u Užicu je 2010. godine u centru grada postavljeno obeležje ovom velikanu, a i u Krupnju u kripti crkve stoji spomen ploča Dušanu Purići.

Nažalost u svom rodnom gradu Ivanjici postoji spomen ploča na česmi iznad Žitoprometa koja je već godinama zarasla u korov. Niko da se seti da raščisti stazu do česme koja je nekda snabdevala taj kraj vodom.

Priča se da se ta česma nalazi na privatnom posedu i da zbog toga ništa ne sme da se radi bez dozvole vlasnika, što, kako piše "Infoliga", nije opravdanje jer je spomen ploča mogla biti izmeštena i na neko drugo mesto. Ovako sećanje na najvećeg junaka tog kraja ostaje obavijeno korovom daleko od očiju naroda.

Nije samo ova spomen ploča pokazatelj nemara prema onima koji su dali život za našu slobodu. Kod Ciganskog mosta nalazila see česma sa spomen pločom, takođe i kod visećeg mosta sa spomenom na Cvetka Zečevića, ali su obe česme zatrpane i niko se nije setio da sa njih skine spomen ploče i postavi ih na neko drugo mesto. Te ploče su sećanja na ljude koji nikada ne smemo zaboraviti.

U mnogim arhivskim materijalima sa ponosom je zapisana istorijska zapovest Dušana Purića kada je 1914. godine pred borbu na Mačkovom kamenu uzviknuo: "Vojnici, mi smo ovde došli da ginemo za otadžbinu. Komandiri ispred svojih vodova i četa, komandanti ispred svojih bataljona, a ja ću ispred svih vas".

Bila je to njegova poslednja komanda. Poginuo je u borbi prsa u prsa.

(Telegraf.rs/Infoliga)