"Ko jednom dođe na pecanje postaje redovan gost": Jezero Šelevrenac je netaknuta oaza prirode
Ovaj prirodni rezervat je još uvek u razvoju
Na tromeđi između Krušedolskog Prnjavora, Krušedol sela i Maradika ili mestu gde se dve opštine iriška i inđijska spajaju, na površini od 65 hektara prostire se jezero Šelevrenac. Netaknuta prirodna oaza, idealno mesto za ribolov, odmor ali i šetnje, u slobodnom staništu kokoški, pataka, gusaka, morki, paunova, srebrnih fazana, muflona, ovaca, koza, srna, vijetnamskih svinja i magaraca, u ambijentu kakav se danas retko sreće.
Danas se na jezeru mogu videti ribolovci iz Beograda, Novog Sada i okolnih sremskih gradova, koji dolaze u ribolov. Uz relativno nisku cenu ribolovnog dana, uz korišćenje čamaca i ono što obećavaju domaćini da riba dobro grize. Jezero je prepuno ribe, šarana, soma, smuđa, štuke, mrene, bandara, crvenperke, babuške, deverike…
Preporučujemo
Institut za transfuziju krvi Srbije poziva i ove nedelje građane da daju krv
Gradonačelnik Novog Sada naložio hitno ispitivanje kvaliteta vode za piće
Ko jednom dođe u ribolov, postaje redovan gost ovog prirodnog rezervata. Pored jezera su tereni za odbojku, bič volej i fudbal a tu je i mini-restoran sa terasom,sa koje se pruža pogled na ovo bajkovito mesto. Pored domaćih i divljih životinja okolina jezera je i prirodno stanište roda, bele i crne čaplje, kormorana, golubova grmaša, ševa, vrana, lasti i kobaca. Iznenađenje na svakom koraku.
- Jezero je nastalo osamdesetih godina, pregrađivanjem potoka i izgradnjom brane. Restoran je zatvorenog tipa ali zato pecanje, šetnja sve je dozvoljeno i ako se nalazi u privatnom vlasništvu - kaže jedan od čuvara ovog rezervata.
Na ovom imanju su četiri radnika, koji se brinu o održavanju parka prirode, ishrani životinja, ali i opsluživanju ribolovaca sa čamcima. Na prvom koraku u park prirode stičete utisak da ste u divljini, tu su koze, ovce, patke i guske slobodno plivaju u kanalu, šepure se i labudovi, čuje se poj ševe, gakanje vrana… Sve deluje gotovo nestvarno.
- Životinje hranimo kao nekad, ispaša, seno, malo kukuruza. Ovde proizvodimo zdravu hranu i životinje su u slobodnom prirodnom uzgoju. Ovo je baš mesto za predah,odmor u prirodnom ambijentu, pravi zoovrt, koji privlači posetioce - kaže sagovornik.
Ovaj prirodni rezervat je još uvek u razvoju, jezero je od Maradika udaljeno dva kilometra asfaltnog puta i pogodno je za organizovanje seminara, treninga i edukativnih kampova, ali i za jednodnevne izlete.
(Telegraf.rs/Sremskomitrovački portal)