"Vučiću, Vučiću": Jovana je godinama živela u Kini, a kada čuju odakle je, samo jedno ponavljaju

E. S.
Vreme čitanja: oko 3 min.

Jovana je neplanirano otišla na putovanje u Kinu, ne sluteći da će to postati njena životna destinacija

Foto: Privatna arhiva

"Kada čuju da si iz Srbije, počnu samo da pričaju Vučiću, Vučiću... I sve o nama znaju", smehom i ovim rečima, za Telegraf.rs počinje svoju priču o životu u dalekoj Kini prelepa Novosađanka Jovana Jovanović (27). Jovana je neplanirano otišla na putovanje u Kinu, ne sluteći da će to postati njena životna destinacija. Najpre je ostala šest meseci.

- Otišla sam kod prijatelja. Tada sam imala nepunu 21 godinu, ali to je tada bila poseta samo i bilo je super jer nije bila potrebna viza. Ostala sam šest meseci, a potom sam odlučila da se vratim u Srbiju da posetim roditelje i obiđem malo svoju zemlju - priča nam Jovana.

Povratak u Srbiju iznedrio je iz Jovane novu želju - studiranje u inostranstvu.

- Posetila sam svoje, a pošto volim jezike, poželela sam da se vratim u Kinu i da studiram kineski jezik. Nakon šest meseci sam se vratila ponovo tamo upisala fakultet i počela da studiram. Moram da kažem, da je tamo tehnologija i obrazovanje na nivou, da imate dosta mogućnosti i da su jedna veoma uređena zemlja - priča nam Jovana koja je živela u Kini punih pet godina.

Sličnost nama ili ipak ne?

- Mi nismo slični uopšte, totalno smo različiti, ali moram da kažem da nas veoma poštuju i da znaju dosta o nama, našoj istoriji i kulturi. Ono inače obožavaju strance, ali kada vide nekoga ko je iz Srbije samo viču "Vučiću, Vučiću", to mi je bilo baš simpatično. Inače, tako kada odete doživite kulturološki šok, jer je ogromna zemlja i imaju sve i prirodu i tehnologiju, bezbednost ma sve, zaista su fantastični i veliki su radoholici. Jedino slično što imamo, to je poštovanje dve zemlje, mi njih poštujemo, ali i oni nas - objašnjava nam Jovana.

Kinezi kod nas i oni tamo su, dodaje Jovana, nebo i zemlja.

- Kinezi koji žive u našoj državi su manjina, a tamo je situacija potpuno drugačija, jer ih ima raznih. Jako su vredni i moram da kažem, kada su u pitanju obuća, odeća, tehnologija i razne druge stvari, kod njih je sve kvalitetno i ja sam opremljena od glave do pete njihovom robom, moram da kažem i da su jako jeftini, sve je dosta jeftinije i život i sve - objašnjava nam Novosađanka.

Hranu je zavolela, ali nikada nije mogla da je napravi ovde po receptu.

- Zavolela sam njihovu hranu, imaju tu lokalci kod kojih sam se hranila i pitala sam ih za neke recepte, ali svakako ne vredi mi to kada nemam začine. Oni mnogo začina stavljaju, a nema ih kod nas niti možemo da ih donesemo.

Kako kaže, koliko god volela Kinu, ne želi da se vraća, barem ne za sada već želi da istražuje druge zemlje.

- Znate kako, tamo je tri godine bio haos zbog korone, oni su skoro izašli iz svega toga. Ja sam bila tamo, ostvarila svoju želju i sada planiram da idem dalje. Svima koji žele da posete Kinu, imam samo da kažem - obavezno! Sjajna zemlja, sjajni ljudi i ako govorite kineski, obratite pažnju na tom izgiovora, jer može vam se desiti kao meni da umesti da se zahvalite, nekoga opsujete - priča nam kroz osmeh mlada Jovana.

(Telegraf.rs)