Roditelji gde ste? Zašto vrtićka deca pitaju o bazenima ili govore: "Ja imam više para"

Vreme čitanja: oko 5 min.

"Tada je njegov otac počeo da ga ubrzava da krenu što mi je stavilo do znanja da je i sam svestan toga da je razgovor poprimio malo ružniji oblik"

Foto: Shutterstock

Moderno doba donelo je i neke nove vrednosti, međutim dok se savesni roditelji uglavnom sa starijom decom pripremaju za neke od neprijatnih razgovora oko finansijske situacije i pritiska vršnjaka, čini se da se danas to sve ranije događa.

Tako je na primer u jednom čukaričkom vrtiću pokrenuta polemika oko toga ko kući ima bazen i to koliki bazen. Među decom.

Nakon nekoliko tekstova koje je Telegraf.rs objavio vezanim upravo za socijalnu problematiku kojom se sve ranije suočavaju deca najmlađeg uzrasta, javila nam se još jedna čitateljka.

Naime, pre nedelju, dve, dok su još bile visoke temperature, dok je dolazila u vrtić po svoju ćerku (5), zastala je šokirana čuvši temu razgovora vršnjaka, a još veći šok je doživela kada je primetila miran izraz lica njenog deteta i tada saznala da su takvi razgovori zapravo česti, a neretko ih pokrenu ista deca.

Kako nam kaže, sve je počelo naizgled benignim pitanjem: "Je l' znaš da ja kod kuće imam bazen? Veliki bazen, pravi bazen" 

Nije pridavala pažnju, naročito jer je dečak u tom trenutku odlazio kući sa tatom, ali je zastala kada je čula nastavak.

- Nisam se obazirala jer sam smatrala nevinim dečijim razgovorom, ali je nastavio sa: "Imaš li ti bazen kod kuće? Koliki je tvoj bazen" i tada je njegov otac počeo da ga ubrzava da krenu što mi je stavilo do znanja da je i sam svestan toga da je razgovor poprimio malo neprijatniji oblik, teme neprimerne uzrastu - ispričala nam je.

Kako kaže, bilo joj je žao kako deteta, tako i tog roditelja, ali i druge dece i odraslih koji su se zatekli tu, a iako isprva nije želela nikome da pominje, obratila nam se nakon nekoliko tekstova o toj temi koje je pročitala na Telegraf.rs.

Smatra da je verovatno inicijalna želja mališana bila da se pohvali drugarima, te da se neprijatnost koju su neminovno svi osetili ogleda u činjenici da sa njim nije obavljen razgovor o tome da nadmetanje izuzev u nekim akademskim ili sportskim aktivnostima treba izbegavati, a i ukoliko se desi, ono treba da ostane dobrog duha i namere.

Razgovor koji, sudeći po čitaocima koji su nam se javljali u prethodnom periodu, naizgled mnogi roditelji danas izbegavaju ili mu ne pridaju značaj.

"Imam više para"

Situacija koja je šokirala jednu novobeogradsku mamu, odigrala se tokom klasičnog dečijeg nadmetanja pokrenutog nakon razgovora o tome "ko je veći", nečega što posebno pogađa većinu dece vrtićkog uzrasta.

- Igrali su se, a onda su kroz priču o igračkama počeli raspravu oko toga da li su bolji dečaci ili devojčice. Prešlo je u to ko je veći, odnosno viši, iako je očigledna razlika u visini, ali eto mog sina to pogodi, preko toga ko je stariji, a onda se drugaru otelo nešto što me je nateralo da brzo okrenem glavu i zamalo stanem u šetnji - rekla nam je A. G. (38).

Kako nam je objasnila, dečak je samo godinu dana mlađi od njenog sina koji ima šest godina.

- Bukvalno su jedan drugome govorili: "Ja sam stariji", nije čak ni dugo trajalo, a počelo je bezveze kako to obično i bude. Nije ni svađa, više neki vid prepucavanja, dovoljno da malo nervira nas roditelje, ali ništa specijalno. Onda je moj sin rekao: "Ja sam poneo trotinet", a odgovor njegovog druga je bio: "Ja imam više para". Iskreno me je zateklo jer ne znam zašto bi mu tako nešto palo na pamet da izgovori na taj način. Moj sin se, srećom, nije osvrnuo na to jer je dete i ne zanima ga, nego se vratio na pređašnju raspravu: "Aman, ja sam stariji" - priča nam.

Kako kaže, mami druga njenog sina je vidno bilo neprijatno, pa je podviknula: "Dosta više, igrajte se" nakon čega su krenuli mirno ispred da šetaju ispred njih i potpuno skrenuli sa teme, a A. G.je dobila stidljivi osmeh.

- Poznajemo se dugo, zna da ne pravim problem kada se podvikne tako, pa pretpostavljam da je zbog komentara malog. Mislim, meni je drago što nismo morali o tome tad sa decom i što je moj sin ignorisao, tako da me ne zanima, ali jeste me zateklo. Rekla sam joj kasnije samo da obrati pažnju da dete ne razvije pogrešne smernice, ne znam da li je uzela u obzir, ali smo se opet šetali, tako da se nije naljutila - kaže nam A. G. napominjući da na takve situacije ranije nije nailazila, te da je zaista zateklo.

Statusni simboli i detinjstvo

Svojevremeno smo zbog slične teme koja se dotiče statusnih simbola i snazi koje oni imaju na detinjstvo razgovarali sa Jelenom Radović, masterom sociologije i marketing stručnjakom.

Kako nam je objasnila, ono je izuzetno zabrinjavajuće kada se javi u tako ranom uzrastu.

- Razmišljanje o statusnim simbolima u ranom uzrastu nije samo preterano, već i zabrinjavajuće. Deca vrtićkog uzrasta su u fazi razvoja gde bi njihova igra i interakcije trebalo da budu vođene maštom, kreativnošću i socijalnim veštinama, a ne materijalnim vrednostima. Ali u današnjem svetu, gde su deca izložena brojnim medijskim sadržajima, to postaje sve prisutniji fenomen. Marketing industrija često cilja mlade demografske grupe, što može podstaći raniju svest o brendovima i statusnim simbolima - objasnila nam je Radović.

Zanimalo nas je da li je i koliko opasno po društvo u globalu ukoliko zaista uzmu maha takva razmišljanja i situacije u kojima se deca vode vrednostima koje su pogrešne i za odrasle ljude.

- Ako se trend ranog usvajanja statusnih simbola nastavi, a verujem da hoće, to može dovesti do daljih društvenih podela i smanjenja društvene kohezije. Kako ovo postaje široko rasprostranjeno, dolazi do povećanja konzumerizma, gde se društvene vrednosti zamenjuju materijalnim. To može imati dugoročne negativne posledice na društvo, poput smanjenja društvene empatije i povećanja razlika u socijalnim odnosima - rekla je Radović za Telegraf.rs

Roditelji, gde ste?

Kako nam je tada objasnila Radović, roditelji koji podstiču ovakve vrednosti mogu doprineti stvaranju toksične sredine za odrastanje.

- Deca koja su izložena konstantnom naglašavanju statusnih simbola mogu razviti nerealna očekivanja i osećaj vrednosti koji je vezan isključivo za materijalne aspekte, što može negativno uticati na njihov dalji razvoj - objasnila je.

Pitali smo je i da li deca koja su tome izložena od strane roditelja na neki način gube nevinost detinjstva mnogo pre ranijih generacija koje su se s takvim stvarima upoznavale s godinama.

- Da, deca koja su rano izložena ovakvim vrednostima mogu brže da izgube bezbrižno detinjstvo. Umesto da uživaju u igrama, takva deca mogu početi da razvijaju stres i anksioznost, vrednujući materijalne stvari iznad emocionalnih i socijalnih vrednosti, što može dovesti do daljih posledica - rekla nam je Radović.

Dakle, u svemu je ključan razgovor sa decom, iako smo došli u sitiaciju da on danas mnogo ranije mora biti obavljen. Naizgled dok su još u vrtiću.

(Telegraf.rs)