Životna priča Irfana vehabije i Gorana pravoslavnog đakona: Uprkos velikim razlikama, spaja ih bratska ljubav
Irfan je sin majke čiji je otac, zakleti komunista i pripadnik partizanskog pokreta, imao dubok uticaj na njihovu porodicu
U svetu gde religija često deli ljude, priča o Irfanu Omerčiću i njegovom bratu Goranu Nuhanoviću svedoči o složenosti porodičnih odnosa i snazi srodstva. Irfan Omerčić, sledbenik vehabijskog pokreta, i njegov brat Goran, pravoslavni đakon u manastiru Rakovica u Beogradu, predstavljaju dva potpuno različita duhovna puta, ali su povezani krvlju i porodicom.
Irfan je sin majke čiji je otac, zakleti komunista i pripadnik partizanskog pokreta, imao dubok uticaj na njihovu porodicu. Deda, u svojoj posvećenosti komunističkoj ideologiji, zapalio je sve islamske knjige, uključujući i Kuran, što je ostavilo dubok trag na Irfanovu majku i širu porodicu. Uprkos tom činu, porodica je ostala povezana, ali s različitim ideološkim i verskim pogledima.
Preporučujemo
Danas su Petrovske poklade: Sutra počinje post, jednu stvar obavezno morate da uradite
Da li su nam prijatelji baš svi koji dolaze na krsnu slavu? Oglasio se veroučitelj Miroslav
Goran, Irfanov brat od ujaka, odabrao je potpuno drugačiji put. Njegov otac otišao je u Beograd, gde se oženio Srpkinjom, a njegov sin je pošao majkinim stopama i postao pravoslavni đakon. Njegov put ka duhovnosti odveo ga je u bogosloviju, gde je našao svoj poziv u službi crkvi.
Irfan govori o svom odnosu prema bratu Goranu, ističući da, iako su verski i ideološki različiti, njihova bratska veza ostaje jaka.
- Bratstvo po veri i bratstvo po srodstvu i krvi su dve različite stvari, ali ne moraju biti u sukobu - kaže Irfan i dodaje:
- Goran i ja smo različiti, ali smo braća, i to je ono što je najvažnije.
Porodična istorija je puna kontrasta. Irfanova majka je odrasla u domu gde je religija bila odbačena zbog ideoloških uverenja, dok je ujak otišao potpuno drugačijim putem, vodeći svog sina Gorana ka pravoslavlju.
- Moj deda je imao dva sina i jednu ćerku, moju majku - objašnjava Irfan.
- Moj ujak je otišao u Beograd, oženio Srpkinju, i njihov sin je krenuo u bogosloviju.
Irfanova priča o bratskoj ljubavi i porodici pokazuje kako, uprkos različitim verama i ideologijama, krvne veze mogu ostati jake. Njegova ispovest, puna emocija i kontradikcija, svedoči o tome kako različiti putevi ne moraju nužno voditi ka razdvajanju, već mogu biti most između dva sveta.
(Telegraf.rs/Sandžakdanas)