Pokretanje transplantacionog programa u Srbiji! Humanim činom spašeno 16 života za manje od mesec dana

Više je od 2.000 ljudi koji čekaju na transplantaciju nekog organa

Transplantacioni program u Srbiji u periodu pre korone bio je u usponu, tokom epidemije ceo svet je stao a samim tim i brojne operacije, kao i transplantacije. Sada se ponovo u našoj zemlji pokreće, čemu svedoči podatak da smo samo tokom prošlog meseca imali čak 16 transplantacija. To znači, da su tri porodice svojim nesebičnim i humanim činom, rekavši "da" uspele da spasu nekoliko života.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže za Telegraf.rs da je potrebno jedinstvo države, svih organizacija, i puno rada na tome kako bi bilo više saglasnosti za transplantaciju.

Preporučujemo

- U ovom momentu više od 2.000 ljudi čeka neki organ, a to znači da im je on neophodan kako bi nastavili da žive. Kada na drugoj strani imamo nekoga kome nema spasa uprkos naporima lekara, reći "da" i spasiti nečiji život, od toga nema plemenitijeg čina. Mi smo u periodu pre epidmije korone imali sasvim drugačiju situaciju, vodili smo kampanje, razgovaralo se s ljudima i to smo popravili, međutim, kovid je sve zaustavio. Sada je vreme da tu priču pokrenemo ponovo, da pomognemo tim ljudima koji čekaju neki organ. Svi oni koji su tokom prošlog meseca dobili novi organ, dobili su i novu šansu za život. Hvala svim porodicama donora, koji su u najtežem momentu rekli "da" i spasili ove ljude. Nastavljamo da se borimo i da menjamo stvari na bolje, kaže ministar Lončar.

Koliko jedno "da" znači svedoče oni kojima je na ovaj način produžen život, a kako izgleda život dok čekaš organ govore pacijenti koji se nadaju tom životnom pozivu.

Šef tima anestezije u Urgentnom centru UKCS dr Nataša Petrović u razgovoru za Telegraf.rs objašnjava koliko je važno biti human, jer se na ovaj način nekome daje nova šansa.

- Urađene su transplantacije srca, jetre, bubrega, rožnjače. Ovog puta su ljudi davali saglasnost i imali smo nekako lakši pristanak, kao da se vraćamo na "fabrička podešavanja", kao kada smo imali situaciju pre korone. Korona nas je unazadila po ovom pitanju, i po broju donora, i po potencijalnim donorima, takođe ogroman broj ljudi je bio pozitivan na koronu. Kasnije je bilo problema i sa traženjem saglasnosti, ljudi su se uvukli u svoje ljušture i kao da su razmišljali samo o nekom pukom preživljavanju. Vrlo je teško išla priča i solidarnosti i humanosti, imali smo problem koji ne znamo kako drugačije da objasnimo, nego tom nekom globalnom problematikom koju je izazvao kovid, svugde u svetu pa i kod nas, kaže dr Petrović za Telegraf.rs.

Kako je objasnila naša sagovornica, donori su bili ljudi starosti od 30 do 50 godina.

- Nisu bile traume nego krvarenja u mozgu, fatalna krvarenja a to su pacijenti koji su uprkos naporima lekara brzo ulazili u fazu moždane smrti. Uglavnom su to bili mlađi ljudi 30 do 50 godina bez nekih hroničnih bolesti. A najugroženiji na listima su dobili organe. Potrebna je kampanja kako među stanovništvom, tako i među medicinskim radnicima, izjavila je dr Petrović za Telegraf.rs.

Saradnja sa Italijom

Ministar Lončar razgovarao je nedavno sa dr Đuzepeom Feltrinom i Paolom Di Kaćo iz Nacionalnog centra za transplantaciju Republike Italije, o modalitetima nastavka saradnje dveju zemalja u oblasti transplantacije organa.

Ministar Lončar upoznao je italijanske kolege sa ponovnim otpočinjanjem transplantacionog programa u Srbiji, u okviru kojeg je za kratko vreme urađeno 16 transplantacija.

Dr Feltrin je istakao da je nastavak saradnje u interesu pacijenata koji čekaju na transplantaciju organa u obe zemlje, usled čega je neophodno da transplantacioni centri uspostave permanentnu međusobnu komunikaciju.

Na sastanku je još jednom istaknuto čvrsto opredeljenje obe strane da se nastavi i dodatno unapredi saradnja u oblasti transplantacionog programa.

Do transplantacije Mladen je imao kratkoročne planove

Mladen Todić, predsednik Udruženja "Zajedno za novi život", u emisiji "Zdravo sa Ivanom" ispričao je kako je pre transplantacije svaki njegov plan bio je ograničen, "da dočeka ćerkin sledeći rođendan", "da sa njom ode na more" i to je sve, a onda je zahvaljujući humanom gestu svog donora dobio šansu za novi život.

- Tog oktobra 2016. godine, neko je u svojoj najvećoj tuzi uspeo da smogne snage i potpiše saglasnost za doniranje organa, te je jedan donor spasio nas nekoliko, među kojima sam i ja. Ne prođe dan da ga se ne setim, ni njega ni njegove porodice, koja je ovim nesebičnim gestom učinila da danas budemo živi i sa svojim porodicama. Iskreno, dok sam bio na listi za transplantaciju, nisam mogao ni da živim normlano niti da planiram, tako da mi je ćerkin polazak u školu jedan poseban dan - ispričao je Mladen.

Olivera čeka i dalje svoj poziv

- Moja bolest je počela nekako tiho i neprimetno. Naime, bio je to običan mesec u mom životu, i iznenada je prvo preminula moja mama, a onda su počeli da se nižu i drugi problemi. Danas čekam na transplantaciju bubrega, ispričala je u emisiji "Zdavo sa Ivanom", Olivera Jovanović, devojka koja čeka šansu za novi život.

Naime, čaša vode, putovanje, planiranje vremena, druženje, zabava, za devojku koja čeka na transplantaciju bubrega, sve ovo što se za zdravog čoveka podrazumeva za nju je ograničeno.

Kroz Udruženje Zajedno za novi život, Olivera se bori sa se promeni svest ljudi kada je donosrstvo u pitanju. Na listi za transplantaciju bubrega je od 10. oktobra prošle godine, za sada to nije dug period, ali može da se oduži ukoliko ne bude bilo donora.

- Kod nekog običnijeg tipa ljudi iz nekih manjih sredina, koji su i dalje u okvirima verovanja manje sredine, što religijskih, što nekog kolektivnog nasleđa. I ne daju svoje, čak i onda kad tog nekog više nema, teško im je da prihvate činjenicu da taj neko, ako mu lekarski tim uz njihovu dozvolu članu porodice uzme jedan, drugi bubreg, jetru, srce i tako dalje, te organe da nekom mladom biću, detetu, neko nastavi da živi, a tog njegovog nema, pa nema. Veruju i dalje u neke ružne priče koje datiraju iz nekih posleratnih vremena, da se tu svašta nešto događa, da se tu raznorazne neke malverzacije, ali od toga nema prosto ništa, kaže Olivera za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs)