Krkobabić: Da li znate za Poarku?

Štap i kamen srednje veličine dovoljni su za ovu staru srpsku igru, sličnu hokeju na travi, koja je ponovo oživela na Miholjskim susretima u Ranovcu

„Mlava žubori u ritmu Miholjskih susreta dok se ponovo razigravaju stare srpske igre“, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon manifestacije Miholjski susreti sela održane u selu Ranovac opštine Petrovac na Mlavi, kojoj je prisustvovalo više stotina učesnika i posetilaca, a na kojoj se, uz bogat kulturni program i takmičarske discipline, igrala ponovo stara sportska igra poarka.

Da su stare igre primamljive i današnjim generacijama govori to što je grupa mladih entuzijasta spremna da ovu igru pretoči u video igru za računare.

Preporučujemo

„Raduje me što su mladi prihvatili poarku, zanimljivo je za igranje i lako se nauči. Mi smo imali čitave timove u selu, a jednu ekipu u poarki čini sedam igrača. Rupe su poređane u krug, a zadatak igrača je da kamen ubace naizmenično u svaku“, rekao nam je Svetozar Đorđević, povratnik iz inostranstva u svoje rodno selo Ranovac i, zajedno sa nagrađenim Miletom Jankovićem, najaktivniji učesnik u ovom nadmetanju.

„Poslednje tri godine zahvaljujući ovoj manifestaciji vratila se poarka na ove prostore, a mladima ćemo dopustiti i manje izmene u pravilima“, šaljivo nam je rekao Svetozar.

U ovom braničevskom kraju, na tradicionalnoj manifestaciji Ministarstva za brigu o selu u organizaciji lokalnih samouprva, prošle nedelje mogle su se videti i igra na štulama, trka u džaku, nadvlačenje konopca, a krunio se i kukuruz i vozila karuc trka.

Pored dobre zabave i nagrada za najbolje, čitavog dana u prvom planu bila je bogata seoska tradicija različitih kultura. Biralo se autentično jelo, srpsko i vlaško, i spremao specijalitet karakterističan za Homolje – žmare.

Ovo jelo od kukuruznog brašna i ovčijeg mesa, po receptu koji datira od pre čak 300 godina, jedno je od najstarijih ikada zapisanih. Kuva se od 12 do 18 sati u velikim kazanima, a za ovaj posao je potreban veći broj ljudi, te obično čitava porodica učestvuje u pripremi.

Veliku pažnju tog dana u Ranovcu izazvao je i pokazni tečaj pletenja velikih korpi za domaćinstvo, takozvanih „batara“, a šareneli su se i ručni radovi vrednih ženskih ruku.

„Ovde su pored mojih, izloženi radovi moje svekrve i majke, od kojih sam naučila da predem, vezem, tkam, heklam i šijem. Još pre nego što sam pošla u školu plela sam čarape za celu porodicu i drago mi je što se to znanje prenosi dalje, generacijama“, s ponosom ističe Mirjana Butić, koja je sa sobom ponela preslicu pa su se devojčice i devojke sa velikim entuzijazmom oprobale u ovim veštinama.

U isto vreme Miholjski susreti sela održani su u selu Sedlare u Svilajncu gde je 750 posetilaca navijalo i bodrilo takmičare u malom fudbalu, nadvlačenju konopca, skoku u dalj iz mesta, bacanju kamena, kuglanju i šaljivim igrama za žene iz različitih udruženja (između dve vatre, nošenje jajeta u kašici, trka sa loptom između nogu i bacanje potkovica).

Dok se na severu zemlje u zrenjaninskom selu Lazarevo uz tradicionalnu riblju čorbu proglašavao pobednik Miholjskih susreta u šahu i basketu, Crna Trava okupila je u nedelju, istim povodom i staro i mlado na turnirima pikada, stonog tenisa i malog fudbala.

Na krajnjem jugoistoku, u Dimitrovgradu, selo Smilovci bilo je domaćin ovogodišnjim Miholjskim susretima i na dan seoske slave „Sv. Kirik i Julita” u centru sela kod seoske česme doživelo rekordnu posećenost od 1500 ljudi. Čak 18 ekipa ukrstilo je varjače na takmičenju u kuvanju gulaša od svinjskog mesa, a ostali su proveli dan u tradicionalnim sportskim i kulturnim disciplinama. Veče je obeležio muzički program uz interesantne skečeve lokalnog glumca Borisa Lazarova.

Ovog vikenda svoje programe su pripremila sela centralnih i južnih opština Srbije – Ražanj, Aleksandrovac, Surdulica, Kučevo, Žitište, Blace i Tutin.

(Telegraf.rs)