72. derbi u Donjem Milanovcu: Na terenu pršti od Debelih i Mršavih, takav fudbal se ne propušta, igraju i bosi

Zlatno pravilo važi da nijedan u sastavu Mršavih ne sme biti teži od 70 kilograma, a Debeli lakši od 80 kg

Evropsko prvenstvo u fudbalu zaokuplja pažnju svakog pojedinca, ali lokalni fudbalski derbi, između Mršavih i Debelih, po 72. put bio je u centru pažnje Donjomilanovčana i posetilaca koji su samo za ovu priliku došli u grad na Dunavu. Zbog ove utakmice neretko se i godišnji odmori pomeraju, jer ovako nešto se ne propušta. Ovaj jednako veliki doživljaj kako za same fudbalere, tako i publiku prvi put je održan 7. jula 1952. godine i to se održalo do dana današnjeg.

Preporučujemo

Ni ovoga puta cilj nije bio rezultat, on je bio u drugom planu. Druženje, evociranje uspomena iz prethodih godina, šale, razvijanje sportskog duha sve što je moglo da ovom derbiju dodeli titulu pravog spektakla. Zlatno pravilo važi da nijedan u sastavu Mršavih ne sme biti teži od 70 kilograma, a Debeli lakši od 80. Pa se tako pre prvog zvižduka uvek prolazi procedura. Kreće se uz muziku iz centra grada. Debeli na stadion dolaze na traktoru, Mršavi na kamionu, a sudijski trojac na bageru, uz pratnju vatrogasnih kola, hitne pomoći i orkestra.

Kopačke nisu obavezne, "kolce" se pre početka duela odigra obavezno i svako igra u onome u čemu se zatekne. Bilo da su to patike, papuče, opanci i vunene čarape, bose noge. A onda kreće više od igre.

Dragan Vatrogasac, Dragiša Mesar, Rakić Kapetan, Boban Buržik, Zoran Honda, Steva Internacionale i ostali tu su da naprave ono što se jednom viđa. Skečevi, lokalne šale pršte na sve strane, a publika se zabavlja do suza jer svaka reč ima rep. Svaki igrač na teren ne izlazi pre nego prođe tretman donjomilanovačkog brice, Dragiše Milojkovića.

"Imam alat, moram da ih sredim od glave do pete", kroz šalu priča brica koji je inače igrač Mršavih, ali sa baštenskim makazama i grabuljom, češlja igrače, jer, kako kaže, na terenu se mora biti uredan i ne sme nikome kosa da pada u oči... Dok on šiša, selektor se čuje pored linije: "Igrajte bre na Hondu!! Uh bre... onaj mesar igra samo na levu plećku... Uh eto, primismo ga brate"... A publika se zabavlja do suza... i tako iz godine u godinu...

Nižu se se i zbijaju šale, pa i sam komentator utakmice svoj posao obavlja na sebi svojstven način.

Smenjuju se generacije donjomilanovačkih fudbalera, a manifestacija u varoši na Dunavu sve više dobija obrise prave turističke atrakcije koja je uspela da se održi tolike godine.

Povratili ga batacima i pivom

I ne daj Bože da se nekome od igrača sloši, posebno iz ekipe Debelih prva pomoć je uvek tu. Prepričava se i dan danas, vele fudbaleri, kada je jedne godine pozlilo jednom prvotimcu ekipe Debelih. Prva pomoć ga je vratila u život. Jer, se uvek na stadionu nađe po nek pileći batak, kiseli krastavac, ali i pivo kako kažu, to najbolje daje snagu umesto infuzije.

Publika željno isčekuje penale, jer se rezultat šteluje na nerešeno. Tek onda kreće zabava. Doskočica od sorte, koje se samo u ovakvim prilikama mogu čuti.

Treće poluveme u kafani

Ove godine, pobednički pehar od drveta je uradio Dragan Trujić, poznatiji kao Gandi, lokalni samouki umetnik iz čijih ruku uvek izađe po neko umetničko delo.

A onda sledi ono što svi željno isčekuju. Traktorom i kamionom, pa u treće poluvreme u Gradsku kafanu. Tu minutaže nema. Ugavnom se "igra"  koliko ko izdrži na nogama...

(Telegraf.rs / Milica Ristić)