Nije loto, ni astro, a velika je sreća: 1, 4, 6, 8, 10 - To su godine pet Srpčića čiji roditelji nemaju ni 30

Ova "numerologija" je definitivno najsrećnija koju smo do sada videli

Ovo je pravo bogatstvo! Prelepa fotografija porodice Jeknić obišla je Srbiju, a na njoj mama, tata i petoro dece obučeni u narodnu nošnju poziraju nasmejani i ponosni. Da je porodica ključ svega, dokazuju Ana (28) i Milosav (29) Jeknić iz Sevojna kod Užica.

Prvo dete dobili su jako mladi. Iako su naišli na predrasude okoline, imali su jedan cilj i jednu želju - da imaju što više dece. Iz ljubavi duge 11 godina rodili su se Milica (10), Jovana (8), Tara (6), Nikola (4) i Luka (1). Kad se njihove godine saberu dobije se broj 29 - toliko ima tata Milosav. Ova "numerologija" je definitivno najsrećnija koju smo do sada videli.

Preporučujemo

- Znamo se bukvalno od malih nogu, još od osnovne škole. Prvo smo se družili, pa smo tek kasnije počeli našu priču 2013. godine. Već naredne godine rodila se naša prva ćerka Milica. Ja sam tada imala 17 godina, a suprug 19. Možda smo za neke poranili, ali mi smatramo da je sve došlo taman kada je trebalo - počinje Ana priču za Telegraf.rs.

Da im je bilo teško u početku dok su bili jako mladi, ne kriju. Sada su srećni što njihova porodica broji toliko članova, a oni su i dalje mladi i imaju istu želju - samo da ih je što više.

- Svaki početak je težak, ali smo sve uspeli da prebrodimo i izađemo još jači. Naša želja od prvog dana je bila da imamo veliku porodicu. I ta želja nam se ispunila. Ponekad stvarno jeste teško svakome pokloniti pažnju, ali trudimo se da im se posvetimo jednako. Manjima uvek treba više pažnje - kaže ova supermama.

U kući Jeknića smeha i buke ne manjka, ali to je i normalno. Zato, kada zagusti oko dece, tu su da priteknu u pomoć njihove desne ruke - baka Ljilja i deke Milivoje i Dragan.

- Najstarija ćerka je nekako i najtolerantnija, sa njom se uvek sve lako dogovorimo i u principu ona svima popusti. Manji se ponekad sporečkaju oko igračke, ali sve to brzo reše. Uglavnom kada smo napolju ili u parkiću uvek brinu jedni o drugima i drže se zajedno - ističe ova ponosna mama.

Milosav ima svoju građevinsku firmu, a Ana je zaposlena u fabrici municije u Užicu, dečica idu u školu, ali nakon naporne godine kada dođe vreme za letnji odmor u njihovoj porodici tada nastaje pravi haos.

- Deca koja idu u školu su nam dobri đaci, mada ja uvek kažem da može bolje. Ali kad dođe trenutak odlaska na more sa njima, onda kreće prava avantura. Kada krenemo na plažu ponesemo dušeke, kofice, gume, mišiće, bukvalno se natovarimo i svima smo zanimljivi, pa nam prilaze i pitaju da li su sva deca naša, i kad kažemo, retko ko poveruje dok ne čuje da nas zovu "mama i tata" - ističe mama, ne krijući da je kod njih uvek vesela atmosfera.

Svako jutro kod njih je kao pravi vrtić. Jutra u ovoj porodici su užurbana dok se deca spremaju za vrtić i školu.

- Trudimo se da ih naučimo pravim vrednostima i nadamo se da ćemo ih izvesti na pravi put - zaključuje ona.

Na fotografijama i u njihvoj ekipi sreće se još jedno prelepo lice devojčice koja je ćerka Aninog brata, a koju Anina i Milosavova deca mnogo vole. Ona ističe da je ne odvajaju od svoje dece i da je "stalni član ekipe". Sa toliko dece treba i mnogo strpljenja i vremena, a organizacija je ključna.

- Suprug radi od osam do pet, tako da sam najviše ja sa decom. Ako idemo u kupovinu ili da završavamo neke bitne obaveze retko vodimo decu, jedino ako baš nema ko da ih čuva.  Tu smo velika podrška jedno drugom. U principu on radi tamo, ja u kući, pošto sam na bolovanju, imamo tolerancije. Srećom, imamo pomoć pa onda sve lakše preguramo - objašnjava ona.

- Iskreno za petoro dece puno treba - tu je odeća, obuća, knjige, sveske, igračke... Trudimo se da im pružimo maksimalno. Svako dete ima neke svoje potrebe. Tu su i treninzi, sve tri devojčice idu na karate poslednjih šest meseci, ali i klub je korektan izašli su u susret, pa smo dobili jednu članarinu je gratis.  Dosta nam je lakše jer po novom ni vrtić ne plaćamo za treće i četvrto dete. Jedino što nam ostaje je da rešimo stambeno pitanje, ali nadamo se uskoro i tome. Sve u svemu solidno se snalazimo. Doručak, ručak, večera i kuća su moje obaveze, mada i suprug je tu da opere suđe ili usisa. Našli smo se i te naše obaveze delimo - zaključuje ova presrećna majka.

(Telegraf.rs)