Skrivena istorija Šopa, jednog od najznačajnijih srpskih plemena
Šopi su drevno vinčansko-lepensko ili starosrbsko pleme
Piroćanac Jovan Igić, politikolog i policijski inspektor u penziji, svojim radovima na temu skrivene istorije Šopa, po njemu najznačajnijem srpskom plemenu, sve više intrigira javnost u zemlji, ali i inostranstvu.
Iz štampe je izašla njegova najnovija knjiga - ŠOPOLOGIJA - Skrivena istorija Šopa - necenzurisana politikološka studija. Kako za Telegraf.rs kaže autor Igić, izvodi iz ove knjige već sada se čitaju širom Evrope, u Nemačkoj, Austriji, SAD-u...
Preporučujemo
Odneti putevi, a meštani odsečeni od sveta: Vanredna situacija uvedena u četiri mesne zajednice u Prijepolju
Samo za vikend oduzeto pet vozila: "Ishitreno smo dozvolili vožnju maloletnicima, sad nas to stiže"
- Šopi su drevno vinčansko-lepensko ili starosrbsko pleme, koje baštini kulture protosrbskih Anta ili Pelazga, Tribala, Besa, kao i kasnijih Ilira, Tračana, Meda... U tom smislu Šopi su jedno od najstarijih i najmnogoljudnijih, i zbog izvornog šopskog dijalekta kojim govore, jedno od najznačajnijih srbskih plemena. Stoga su po eminentnim lingvistima Pavle Solariću, Branislavi Božinović, Radovanu Damjanoviću i drugima, sačuvali najstariju poznatu varijantu protosrbskog jezika.
Međutim u cilju raskorenjivanja, i planskog negiranja civilizacijske uloge i značaja srbskog roda, u razvoju evropske kulture vatikansko-germanske obaveštajne službe pragmatično su srbskoj bezbedonosno naivnoj eliti plasirale Obaveštajni projekat, koji je poznat kao “Doseljavanje Srba i Slovena na balkansko poluostrvo u šestom i sedmom veku naše ere“.
I u skladu sa njihovim dugoročnim geostrateškim i geopolitičkim interesima na Berlinskom kongresu od 1878.god, centralno balkanske starosrbe ili Šope, nasilno su podelili na Šope Srbe, Šope Rimune, Šope Bugare, Šope Makedonce, Šope Grke itd. Zanimljivo je istaći, da je na starosrbskom ili šopskom dijalektu napisan i najpoznatiji spis Svetog Save Nemanjića, „Zakonopravilo“ /prepis sa Grčkog-prim/. kao i poznati „Dušanov zakonik“. A takođe, na šopskom dijalektu napisani su i manje poznati srednjovekovni spisi, dravni akti, kao i „Koštana“ Bore Stankovića i „Ivkova slava“ Stevana Sremca, navodi autor Igić.
(Telegraf.rs)