"Bio upleten u žicu, iznemogao i iscrpljen": Žarko sa Zlatibora spasao beloglavog supa sigurne smrti

Ptica je neposredno pred poletanje jela lešinu uginule životinje, pa joj je i poletanje, što bi se u ovom kraju reklo, "sita stomaka", bilo teže nego inače

Na obroncima Čigote, Žarko Pantović, čuvar Parka prirode "Zlatibor", zaposlen u JP Srbija šume, naišao je na sasvim neuobičajenu situaciju, kada je na jednom bregu pronašao beloglavog supa zapletenog u žicu. Sati su ga delili od smrti, ali je spas stigla u pravi čas.

Preporučujemo

Pticu u nevolji, priča nam Žarko, primetili su gosti jedne obližnje kafane, pa su ga pozvali da pomogne nesrećnoj ptici, ne bi li je izbavio i skinuo sa ivice smrti. Odmah se uputio iz centra Zlatibora, gde inače i živi, peške u vrleti Čigote, na mesto gde su mu objasnili da se ptica nalazi.

Sve vreme, kaže, bio je u kontaktu sa kolegama iz Specijalnog rezervata prirode "Uvac", koji se inače brinu o beloglavim supovima, pomoću čijih je stručnih saveta i pomogao ptici.

- Čim sam mu prišao, primetio sam da je u nevolji već neko vreme. Odmah sam mu pritekao u pomoć, a razlog zbog čega je došao u ovu situaciju je, jer je prilikom poletanja zakačio žicu, kojom je bila ograđena stoka, i njome zamrsio krila, pa odatle nije mogao ni metra - priča nam Žarko.

Naime, ova jedinka je neposredno pred poletanje jela lešinu uginule životinje, pa joj je i poletanje, što bi se u ovom kraju reklo, "sita stomaka", bilo teže nego inače, a žica je još više otežala situaciju.

- Prilikom borbe da rasmirsi krila, samo ih je još više zamrsio, pa mi nije bilo ni malo lako da mu ih oslobodim za let - dodaje naš sagovornik.

Tokom njegovog spasavanja, nesrećni sup se nije plašio i bunio, što bi i bilo uobičajeno, već je bio tako miran, a po Žarkovoj pretpostavci, osetio je da bi mu samo pružio pomoć. Oslobađanje iz zapletene žice, priča Pantović, trajalo je nepunih sat vremena, a ljubav prema prirodi i životinjama, oslobodila ga je od ikakvog straha.

- Bio je iznemogao i iscrpljen, nije ga mnogo vremena delilo od uginuća, ali opet sve se završilo dobro - kaže Žarko i dodaje:

- Nijednog se trenutka nisam zamislio da li da krenem, već sam bez razmišljanja bio odlučan da pomognem životinji. Jednostavno to volim i osećam potrebu da pomognem bilo kome ko se u prirodi nađe u nevolji. I kada je na kraju konačno razmrsio upletenu žicu, kaže, ptica je osetila slobodu, i na svu sreću, sama poletela u pravcu Uvca i Zlatara.

Odatle je i doletela na Zlatibor, jer im se u kanjonu ove reke, među obroncima planine, i nalazi prirodno stanište.

- Raširenih krila, željnog slobode, pratio sam ga dok nije "zamakao" preko vrhova Murtenice. Eto, sve je opet bilo kako treba, a meni je posebno drago, jer sam bio u prilici da mu pomognem i oslobodim ga - zaključio je Pantović.

(Telegraf.rs)