Nenad je živeo u Beogradu i inostranstvu: Skrasio se na dedovini, a u selu kraj Prokuplja rastu mu 4 deteta

N. S.
Vreme čitanja: oko 3 min.

U ovom selu ima još mladih porodica, pa škola u susednom Tovrljanu ima budućnost

Živeo je u Beogradu, živeo u inostranstvu, ali je, posle nekoliko godina rada u tuđini, Nenad Jovičić rešio da se skrasi na dedovini, u planinskom selu Trnov Laz kraj Prokuplja. Nije Nenad sam, živi sa suprugom Majom i četvoro dece, navodi Blace info press.

Jovičići danas žive u Trnovom Lazu, jednom od sela najudaljenijih od Prokuplja, sa ćerkama Nikolinom, Marinom, Radmilom i sinom Radetom. Sa njima živi i Nenadova majka Stanika.

Život u ovom planinskom selu nije lak, ali ima svoje čari i lepote zbog kojih Jovičići nikada ne bi napustili selo.

Zbog Jovičića trenutno radi škola u susednom selu Tovrljanu, jer je trenutno jedini đak u ovoj školi njihova ćerka Marina, a naredne godine krenuće i Radmila.

Maja Jovičić sa sinom Radetom, bila je i inspiracija slikaru Miroslavu Radoviću iz Beograda, pa im je podario jednu predivnu umetničku sliku koja predstavlja i simbol budućnosti Toplice.

- Život na selu je mnogo lep, volim da naša deca nauče tradiciju i ni jednog trenutka nisam se pokajala što sam došla u taj prelep kraj i među te divne ljude stvorila porodicu. Lepo bi bilo da se mladi vraćaju na selo i stvaraju budućnost i porodice - ističe Maja Jovičić.

U ovom selu ima još mladih porodica, pa škola u susednom Tovrljanu koja trenutno ima jednog đaka, ima budućnost.

Učitelj: Od obične seoske škole napravili smo savremenu

Inače, škola u Tovrljanu otvorena je 2015. godine za troje učenika iz Tovrljana i Arbanaške, navodi učitelj Marko Čikarić.

- Broj đaka se povećavao i smanjivao iz godine u godinu. 2019. godine škola je imala najviše đaka, sedmoro iz Arbanaške, Tovrljana, Trnovog Laza i Bresnika iz porodica Mijatović, Bojović, Jovičić, Krstić, Konatarević i Novović. Od kada je škola otvorena mnogo pomoći je stiglo od ljudi koji vuku poreklo iz tih krajeva, lokalne samouprave, kompanije Leoni, Vojnog sindikata Gvozdeni puk, Udruženja distrofičara,… - kaže učitelj.

- Od obične seoske škole nastala je savremena škola sa najmodernijim nastavnim sredstvima. Trudili smo se da nam u goste dođu i drugari iz gradskih škola i zajednički organizujemo priredbu za sve meštane povodom Dečje nedelje i kraja školske godine. Škole koje su nam pomogle u kulturnom programu su OŠ "Ratko Pavlović Ćićko" i OŠ "9. oktobar", Crveni krts iz Prokuplja i Crveni krst Srbije su nam pomogli u vidu paketića za Novu godinu. Danas posle devet godina od kako funkcioniše škola u Tovrljanu, nju trenutno pohađa jedan đak iz porodice Jovičić, ali već naredne školske godine broj đaka će se povećati - ističe učitelj Marko Čikarić.

"Gde god bili topličko srce kuca posebnim ritmom"

Filip Maslaković, jedan je od mladih školovanih ljudi, koji se sve više okreće očuvanju tradicije svoga kraja i unapređenju života u njemu.

- Toplica je ogromna, i ona živi na mnogo većem prostoru nego što je to geografska oblast. Gde god bili topličko srce kuca posebnim ritmom i uvek vuče ka pradedovskim grobovima, pupčanicima i ognjištima. Moramo se svim silama truditi da kod sebe i kod svojih naslednika, ostavimo sve topličke crte kulture, običaja i etnosa, i na taj način Toplica će biti večna. Sela moramo obilaziti i za to izgovora nema, ako nema puta, imamo zdrave noge, naši stari su pešaka prešli Albaniju. Što se tiče mladih, oni su živa nada i esencijalni deo opstanka života, jer mlad život je sveža grana na kojoj će se roditi puno mlađih grana i listova. Moramo im svako na svoj način olakšati život i pomoći, jer su oni budućnost ne samo toga sela već celokupne Toplice - ističe Filip Maslaković.

(Telegraf.rs)