Mladi u Srbiji cene fleksibilnost, stariji sigurnost: Najnovije istraživanje otkrilo šta ih motiviše na poslu

Fleksibilnost rada i plata su prioritet mladima

Fleksibilnost rada i plata prioriteti su u radnom okruženju za mlade do 27 godina, dok stariji prednost daju sigurnosti i pozitivnim odnosima, pokazalo je najnovije istraživanje sprovedeno u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Istraživanje je sporovedeno na uzorku od 2.000 zaposlenih, u kojem su ispitanici otkrili šta ih motiviše, a šta frustrira.

Preporučujemo

Jedna od autora Studije koja je sprovela istraživački deo "Iskustvo zaposlenih" Danijela Lalić navodi da generacija Z, koju čine mladi do 27 godina, kao najveći izazov vide nesigurnost zaposlenja i fleksibilnog rada, dok generacija do 43 godine, popularno zvani milenijalci stavljaju snažan fokus na karijerni razvoj i mogućnost napredovanja kao ključne pokretače zadovoljstva na poslu, navodi se u zajedničkom saopštenju autora istraživanja.

Lalić dodaje da su razlike izraženije po generacijama, nego po zemljama, ali, kako kaže, i standardi utiču na prioritete.

Iako pod terminom dobrobit i metalno zdravlje u radnom okruženju gde ispitanici ističu važnost usklađenosti plate i doprinosa, gotovo sve generacije u svim zemljama su na pitanje šta misle da bi najviše doprinelo mentalnom zdravlju u radnom okruženju, odgovorile - podrška psihoterapeuta.

Konsultantkinja iz MSS Puls Martina Sokač Saraga koja je sprovela deo istraživanja za Hrvatsku i Sloveniju ističe da su iznenađeni odgovorima pitali pojedine kompanije koje su osigurale podršku psihoterapeuta za zaposlene o rezultatima i koje su im rekle da su zaposleni doslovno procvetali.

"To se odrazilo i na njihovu motivaciju, kao i na profit kompanije", naglašava Sokač Saraga.

Lalić i Sokač Saraga ističu da je mladim generacijama važnija sloboda, dok stariji prednost daju sigurnosti i pozitivnim odnosima u radnom okruženju.

Dodaju da za generaciju X, koja ima između 44 i 59 godina, postoji jasna težnja ka stabilnom i podsticajnom radnom okruženju, finansijskoj sigurnosti, kao i pozitivnim međuljudskim odnosima i osećaju zajedništva na radnom mestu.

Mentalno zdravlje i podrška, kao i priznanje nadređenih, univerzalni su motivatori, dok se izazovi razlikuju od stresnih rokova do prevelike radne opterećenosti.

Korišćenje sopstvenih potencijala, važnost kolegijalnosti i prilike za učenje ključni su aspekti radnog okruženja za baby boomer-e, one iznad 59 godina, u sve tri zemlje, pokazalo je ovo istraživanje.

Ova generacija vrednuje autonomiju u radu, dobre međuljudske odnose i priznanje za svoj rad. Izazovi s kojima se suočavaju uključuju komunikacijske prepreke, radno opterećenje i u nekim slučajevima finansijske brige.

Ispitanici u svim zemljama smatraju da daju veliki doprinos na poslu, što ocenjuju ocenom četiri.

Isto tako smatraju da imaju visoku svest o tome sa kojim se sve izazovima nose poslodavci (konkurencija, poslovni modeli, zadovoljstvo zaposlenih), a ponajviše su, kako u samoproceni tvrde, toga najsvesniji ispitanici u Srbiji ( 77.5 odsto).

Na jedino pitanje "Da sam ja svoj šef, šta bih drugačije?" najviše procenata odgovora iz svih zemalja odnosilo se na bolju komunikaciju sa svojim zaposlenima.

Lalić i Sokač Saraga zaključuju da postoji veliki prostor za povećanje produktivnosti koji zahteva ponajviše ljudski angažman.

Autorke istraživanja ocenjuju da su zanemarena generacija X i bejbi bumeri su tajno oružje i da su iako delimično demotivisani, željni učenja.

Ocenjuju da uz priznanje za rad i moderne alate, mogu biti jednako produktivni kao i mlađe generacije.

"Mlade generacije žele da vide svrhu i fleksibilnost. Podrška psihoterapeuta za nove generacije neće biti luksuz već nužnost. Priznanje za rad je ključni motivacioni faktor, svoje zaposlene treba svakodnevno hvaliti jer ih to motiviše i čini produktivnijima. Otvorena i bolja komunikacija šefova sa zaposlenicima imperativ je svih generacija", zaključuju autorke istraživanja.

(Telegraf.rs/Tanjug)