Đaci građevinske škole u Bogatiću sastali se posle 60 godina: "Učilo se tako da smo posao mogli da biramo"

Jedna od nekoliko devojaka u odeljenju, danas penzionerka Anđelka Umićević iz Mačvanske Mitrovice prisetila se da je u građevinsku školu krenula nakon što je u u drugom razredu Gimnazije pala na popravnom ispitu iz hemije

Učenici prve generacije srednje građevinske škole u Bogatiću sastali su se posle šest decenija i evocirali sećanja na školovanje i jedno sasvim drugačije vreme. Danas "gaze" osmu deceniju, ali su im sećanja na davnu 1964. sveža i bogata uspomenama koje su evocirali. Tada mladi i na pragu života, danas sa tragovima godina na licima, prepoznavali su se bez podizanja ruke na prozivci koja je protekla u tužnom sećanju na preminule drugove i drugarice iz školske klupe.

- Naša škola je bila izdvojeno odeljenje beogradske Arhitektonske škole. Nastavu smo pohađali u sadašnjoj zgradi Osnovne škole koja tada još nije bila potpuno završena. Onda smo prešli u "Sokolanu" koja je odavno srušena, pa tako danas nemamo svoju školu - priča Uglješa Radovanović.

Preporučujemo

Prvi "građevinci" su danas svedoci drugačijeg obrazovnog sistema koji je neuporediv sa savremenom školom. Danas su odeljenja stručnih škola skoro prazna, a tada je građevinska škola bila popularna, pa je u njihovom odeljenju bilo 40 učenika. Oni mogu da se pohvale kako u temeljima nekih građevina iz tog vremena ima i njihovog znanja i znoja.

- Kao đaci smo radili na izgradnji hotela u Bogatiću i Radovan kule poznatog zdanja na imanju slikara Milića od Mačve. U to vreme nije bilo mešalica za beton, sve se ručno radilo. Iako smo bili đaci, radili smo i složenije poslove. Posle odsluženja vojnog roka ja sam otišao u inostranstvo, a kada sam se vratio započeo ugostiteljski posao i nikada nisam radio posao za koji sam se školovao - kazao je Radosav Graovac.

Uglješa Radovanović nabraja da su se obučavali za sve građevinske poslove i na kraju školovanja sa diplomom "tehničar arhitekture" mogli da biraju gde će da rade.

- Imali smo teorijsku i praktičnu nastavu, odnosno radili smo na gradilištima. Sve smo učili i sve naučili da radimo: da pravimo malter, zidamo, bili smo tesari, keramičari, armirači... Ja sam, kao učenik, radio u Izgradnji u Šapcu i na kraju meseca primio platu. Kasnije, posle zemljotresa u Banjaluci sam radio na izgradnji drvenih mostova - nastavio je Radovanović.

Jedna od nekoliko devojaka u odeljenju, danas penzionerka Anđelka Umićević iz Mačvanske Mitrovice prisetila se da je u građevinsku školu krenula nakon što je u u drugom razredu Gimnazije pala na popravnom ispitu iz hemije.

- Posrećilo mi se jer sam odmah dobila posao. I za druge nije bio problem da se zaposle, takvo je vreme bilo. Bila sam šef građevinske grupe u Šumskom kombinatu u Sremskoj Mitrovici, u kojoj su bili sami muškarci koji su me slušali i poštovali. Radili smo sve građevinske radove, kada se nešto rušilo, zidalo, gradila kanalizacija ili vodovod i za sve to sam bila odgovorna. Iz te firme sam otišla u penziju - ispričala je Anđelka.

(Telegraf.rs)